Расте интересовање за органску производњу, већи део у извоз
БЕОГРАД: У Србији је све више заинтересованих за ратарску производњу, у Министарству пољопривреде кажу да су при томе ратарска и воћарска производња најпривлачније, али и да се највеће количине органски узгојених производа извезу на страна тржишта.
И док се подаци за прошлу годину још обрађују, на основу података из 2015. евидентно је да су за 62 одсто у односу на прерходну годину повећање површине на којима се гаји таква храна.
Самостални саветник за органску пољопривреду у Министарству Јелена Милић податак о извозу органских производа поткрепљује цифром од 20 милиона евра у 2015. години.
Додаје и да се највише извози у Немачку, Аустрију, али и на тржишта САД, Јапана...
Милић је Танјугу рекла и да је у складу са Уредбом о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју ове године опредељено 90 милиона динара за органску производњу и истиче да су прошле године подстицаји за органску производњу били већи за 40 одсто у односу на оне за конвенционалну поризводњи, као и да је у овој години тај проценат још већи.
Истовремено органска сточарска производње остала је на прослогодишњем нивоу, с обзиром да органски произвођачи имају и додатне трошкове према фирмама које контролишу њихову производњу, а на крају и сертификују њихове органске производе.
Милић наводи и да Министарство пољопривреде додатно подржава органску производњу тако што рефундира трошкове контроле и сертификације, с тим сто је ове године то 50 одсто, а за подручја са отежаним условима рада у пољопривреди 65 одсто.
Каже и да они који планирају да се укључе у органску производњу најпре треба да се информишу која су то овлашћења контролне организације за ову годину, јер Министарство пољоприреде у складу са Законом о органској производњи сваке године овлашћује контролне организације за обављање процеса контроле и сертификације.
У том је смислу ове године овлашћење добило шест контролних организација, а како објашњава Милић, када се произвођач одлучи за једну од њих, закључује с њом уговор и од тог тренутка произвођачу почиње да тече период конверзије, што је време потребно да се са конвенционалног начина производње пређе на органску.
Како каже, за једногодишње биљне врсте тај период може да траје и две године, а за вишегодишње и три године. Наравно уколико произвођач може да докаже да у prеthodnom периоду, prеthodnе три године, није користио средства која нису дозвољена за употребу у органској производњи, онда може да поднесе захтев министарству да му се тај период конверзије скрати, закључила је Милић.
