Радислав Јованов, председник Задружног савеза Војводине: „Без задруге нема опстанка села“

То нису само ови подстицаји из државне касе од ресорног министарства за регионални развој, него и подршка Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за пољопривреду, па сваки дан доживљавамо да иза задруга имамо представнике државе и покрајинске администрације – истакао је у разговору за наш лист председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов.

То је према уверавању Јованова јако битно, јер су државна и покрајинска администрација препознали да су задруге главни организатори производње у малим и руралним срединама, односно да су задруге главна покретачка снага живота и развоја у селима.

- Наша села су на издисају и задруге у њима негују социјални карактер, што је изузетно битно за људе у малим срединама. Задруге једино још запошљавају младе стручне људе у малим срединама, јер сведоци смо да велике компаније немају тај интерес, него баратају великим бројкама. Где постоји квалитетна задруга, тамо немају проблема ни паори, ни црква, ни кулутурно уметничка друшва, ни спортски клубови...– указује Јованов.

У Војводини постоји 406 активних задруга, при чему нису баш сва подручја равномерно покривена. 

- У скорој прошлости смо имали ситуацију да задружни сектор није био довољно цењен и нисмо били равноправни такмац са осталим привредним субјектима – указује Јованов. -  2015. године смо добили квалитетан Закон о задругама којим је дефинисан статус задругарства и задруга и коначно је решен статус задружне имовине. Задруге сада могу, као и сви други правни субјекти да се задужују јер имају шта да заложе код пословних банака и партнера, што је битно да би ишле путем развоја.

Јованов констатује да је испоштован договор од стране Покрајинске владе и ресорног секретаријата за пољопривреду да је од ове године у свих 12 пољопривредних школа у Војводини задругарство уведено као предмет.

-Сведоци смо да држава од прошле године бесповратним средствима подстиче развој задруга. На конкурсима који су расписивани, прошле године из Војводине су бесповратна средства искористиле четири и ове године 19 задруга, односно једна сложена задруга. За ове две године наше војвођанске задруге су добиле значајну подршку од око три милиона евра бесповратних средстава. По нама у Задружном савезу Војводине битније је да поред тих новчаних средстава неко почео да верује задругама,  да коначно задруге препознате као носиоци развоја на селу.

Задруге које добијају подршку, па и прва сложена задруга основана у Новом Сланкамену, која је прва тог типа у Војводини па и региону, имају будућност, сматра Јованов.  - За задругарство у Војводини још је битно и то потенцирамо, да се оснивају специјализоване задруге у воћарству, повртарству, виноградарству, сточартсву и другим областима. Задруге се морају преоријентисати да се не баве само класичним ратарством, јер поседи већине пољопривредних газдинстава су уситњени, па се од класичног ратарења не може адекватно живети – каже Јованов и додаје да се и постојеће задруге које већ имају дугу и успешну традицију, морају мењати и ићи ка специјализацији.

-Имамо много примера да се задруге у ходу трансформишу, што је јако добро и то не само за задруге већ и за организацију пољопривредне производње у малим срединама јер све што раде задруге преноси се на њихове задругаре и кооперанте са којима сарађују – каже Јованов.

Без транформације и добре координације рад задруга, сматра Јованов, нема напретка за људе у селима, који се баве пољопривредном производњом и немају други избор, јер они остају да живе у селима, па је једини начин да их усмеравају задруге.

- Мала газдинства су најугроженија и њима су задруге најпотребније. Задруге требају онима који држе неколико крава, имају да понуде неколико товљеника или мање количине поврћа, воћа и друге робе. Њима те вишкове треба неко да откупи и пласира, обезбеди репроматеријал, за шта има добрих примера, али било је и лоших... Због тога нам је драго што су нас препознали државна и покрајинска администрација, па коначно задруге могу да буду учесници свих конкурсних линија које расписује Покрајински секретаријат за пољопривреду – наглашава Радислав Јованов.     

Добар пример успешног пословања, каквих нажалост нема много у Војводини је ZZ „Мркшићеви салаши“ у Српском Итебеју, која поред бављења ратарством има сопствену пекару, кланицу, мрежу продавница на подручју Баната, модерне угоститељске капацитете, па и салон лепоте у Српском Итебеју.

- Добар пример је и „Новосељанка“ из Банатског Новог Села, а оно што овакве задруге раде је и суштина. Задруге и земљорадници све могу да произведу, али је суштина да се дође до финалних производа, да народски речено, кајмак не скида неко други, него да су сви заокружени циклусом од њиве до трпезе. Веома би добро било да задруге, тамо где се може, имају своје прерађивачке погоне, а све то синхронизовано треба осмишљавати на локалном и регионалном нивоу, уз подршку Задружног савеза, локалних самоуправа и ресорних државних и покрајинских институција. Само треба примењивати оно што је неко већ урадио, а потенцијала за то имамо, добру и плодну земљу и добре капацитете задружног сектора који ни близу нису искоришћени – сматра Радислав Јованов.

        Милорад Митровић