Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine: „Bez zadruge nema opstanka sela“

To nisu samo ovi podsticaji iz državne kase od resornog ministarstva za regionalni razvoj, nego i podrška Pokrajinske vlade i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, pa svaki dan doživljavamo da iza zadruga imamo predstavnike države i pokrajinske administracije – istakao je u razgovoru za naš list predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov.

To je prema uveravanju Jovanova jako bitno, jer su državna i pokrajinska administracija prepoznali da su zadruge glavni organizatori proizvodnje u malim i ruralnim sredinama, odnosno da su zadruge glavna pokretačka snaga života i razvoja u selima.

- Naša sela su na izdisaju i zadruge u njima neguju socijalni karakter, što je izuzetno bitno za ljude u malim sredinama. Zadruge jedino još zapošljavaju mlade stručne ljude u malim sredinama, jer svedoci smo da velike kompanije nemaju taj interes, nego barataju velikim brojkama. Gde postoji kvalitetna zadruga, tamo nemaju problema ni paori, ni crkva, ni kuluturno umetnička drušva, ni sportski klubovi...– ukazuje Jovanov.

U Vojvodini postoji 406 aktivnih zadruga, pri čemu nisu baš sva područja ravnomerno pokrivena. 

- U skoroj prošlosti smo imali situaciju da zadružni sektor nije bio dovoljno cenjen i nismo bili ravnopravni takmac sa ostalim privrednim subjektima – ukazuje Jovanov. -  2015. godine smo dobili kvalitetan Zakon o zadrugama kojim je definisan status zadrugarstva i zadruga i konačno je rešen status zadružne imovine. Zadruge sada mogu, kao i svi drugi pravni subjekti da se zadužuju jer imaju šta da založe kod poslovnih banaka i partnera, što je bitno da bi išle putem razvoja.

Jovanov konstatuje da je ispoštovan dogovor od strane Pokrajinske vlade i resornog sekretarijata za poljoprivredu da je od ove godine u svih 12 poljoprivrednih škola u Vojvodini zadrugarstvo uvedeno kao predmet.

-Svedoci smo da država od prošle godine bespovratnim sredstvima podstiče razvoj zadruga. Na konkursima koji su raspisivani, prošle godine iz Vojvodine su bespovratna sredstva iskoristile četiri i ove godine 19 zadruga, odnosno jedna složena zadruga. Za ove dve godine naše vojvođanske zadruge su dobile značajnu podršku od oko tri miliona evra bespovratnih sredstava. Po nama u Zadružnom savezu Vojvodine bitnije je da pored tih novčanih sredstava neko počeo da veruje zadrugama,  da konačno zadruge prepoznate kao nosioci razvoja na selu.

Zadruge koje dobijaju podršku, pa i prva složena zadruga osnovana u Novom Slankamenu, koja je prva tog tipa u Vojvodini pa i regionu, imaju budućnost, smatra Jovanov.  - Za zadrugarstvo u Vojvodini još je bitno i to potenciramo, da se osnivaju specijalizovane zadruge u voćarstvu, povrtarstvu, vinogradarstvu, stočartsvu i drugim oblastima. Zadruge se moraju preorijentisati da se ne bave samo klasičnim ratarstvom, jer posedi većine poljoprivrednih gazdinstava su usitnjeni, pa se od klasičnog ratarenja ne može adekvatno živeti – kaže Jovanov i dodaje da se i postojeće zadruge koje već imaju dugu i uspešnu tradiciju, moraju menjati i ići ka specijalizaciji.

-Imamo mnogo primera da se zadruge u hodu transformišu, što je jako dobro i to ne samo za zadruge već i za organizaciju poljoprivredne proizvodnje u malim sredinama jer sve što rade zadruge prenosi se na njihove zadrugare i kooperante sa kojima sarađuju – kaže Jovanov.

Bez tranformacije i dobre koordinacije rad zadruga, smatra Jovanov, nema napretka za ljude u selima, koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom i nemaju drugi izbor, jer oni ostaju da žive u selima, pa je jedini način da ih usmeravaju zadruge.

- Mala gazdinstva su najugroženija i njima su zadruge najpotrebnije. Zadruge trebaju onima koji drže nekoliko krava, imaju da ponude nekoliko tovljenika ili manje količine povrća, voća i druge robe. Njima te viškove treba neko da otkupi i plasira, obezbedi repromaterijal, za šta ima dobrih primera, ali bilo je i loših... Zbog toga nam je drago što su nas prepoznali državna i pokrajinska administracija, pa konačno zadruge mogu da budu učesnici svih konkursnih linija koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu – naglašava Radislav Jovanov.     

Dobar primer uspešnog poslovanja, kakvih nažalost nema mnogo u Vojvodini je ZZ „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju, koja pored bavljenja ratarstvom ima sopstvenu pekaru, klanicu, mrežu prodavnica na području Banata, moderne ugostiteljske kapacitete, pa i salon lepote u Srpskom Itebeju.

- Dobar primer je i „Novoseljanka“ iz Banatskog Novog Sela, a ono što ovakve zadruge rade je i suština. Zadruge i zemljoradnici sve mogu da proizvedu, ali je suština da se dođe do finalnih proizvoda, da narodski rečeno, kajmak ne skida neko drugi, nego da su svi zaokruženi ciklusom od njive do trpeze. Veoma bi dobro bilo da zadruge, tamo gde se može, imaju svoje prerađivačke pogone, a sve to sinhronizovano treba osmišljavati na lokalnom i regionalnom nivou, uz podršku Zadružnog saveza, lokalnih samouprava i resornih državnih i pokrajinskih institucija. Samo treba primenjivati ono što je neko već uradio, a potencijala za to imamo, dobru i plodnu zemlju i dobre kapacitete zadružnog sektora koji ni blizu nisu iskorišćeni – smatra Radislav Jovanov.

        Milorad Mitrović