Пшеница жедна на већини њива Средњег Баната

Пшеница је на већини њива жедна, а како је тренутно у фази наливања зрна, киша јој је неопходна. Угрожене су и касне сорте воћа, јабуке, крушке, дуње.

– До пре неколико година морали смо да одводњавамо, јер су нам њиве и воћњак на ритској земљи поред Тисе. Сада наводњавамо и воћњак и њиве под кукурузом. Пола века радим ову земљу и овако мало влаге у априлу и мају не памтим. У воћњаку су најугроженије јабуке, касне сорте крушака и дуње. Заметнуле су плод, али без кише нема шансе да плод остане на грани – каже пољопривредни произвођач Сава Радишић из Елемира.

Пољопривредник из Хетина Горан Ковачевић каже да су атари у овом селу имали среће два пута ове године.

– Добили смо у марту и априлу од 60 до 70 литара кише, а сада нешто више од 10 литара у два наврата, па је пшеница у одличном стању. Али већ у суседном селу то није тако – каже Горан Ковачевић.

Марко Реновица је један од малобројних пољопривредних произвођача који сеје шећерну репу. И ове године, са кооперантима, посејао је око 300 хектара репе.

– За сада је репа у одличној кондицији, јер има још мало влаге у земљишту. Највећу штету трпи пшеница и, уколико у наредне две недеље буду високе температуре и без падавина, принос ће бити умањен, а квалитет лошији – упозорава Реновица.

Кукуруз и сунцокрет су никли и њима је сада киша неопходна за даљи развој.

– До краја априла у средњем Банату у просеку треба да падне 480 литара кише, а до сада је пало у просеку 50 – наводи пољопривредни произвођач Иван Урошевић из Меленаца, села у чијем је атару последњих дана пало тек пет литара кише по квадратном метру.

Комплетна повртарска производња на отвореном у Земљорадничкој задрузи „Агросој“ у Неузини се наводњава. Наводњава се и део ратарских култура.

– Пшеница и јечам су у веома лошем стању и ако киша, и то добра, не падне ускоро, велико је питање колики ће принос и какав квалитет бити. Ми наводњавамо комплетну повртарску производњу шаргарепе и нешто ратарских култура. Очекујемо да нам 1. јуна стигне нова опрема, па ћемо повећати површине под заливним системом. И даље је то тек десет одсто наших површина, што је недовољно – напомиње директор задруге у Неузини Нандор Вереш.

О томе колико ће коштати воће и поврће које се већ у мају залива, нико не говори. Тренутно се спасава усев.

– Воће је већ скупо, а када се залива месецима пре него што донесе плод, може се само претпоставити да ће му цена бити виша. Колико, о томе тренутно не размишљамо. Гледамо да спасемо шта се од рода спасити може – подвлачи Сава Радишић.

Ж. Балабано