Pšenica žedna na većini njiva Srednjeg Banata

Pšenica je na većini njiva žedna, a kako je trenutno u fazi nalivanja zrna, kiša joj je neophodna. Ugrožene su i kasne sorte voća, jabuke, kruške, dunje.

– Do pre nekoliko godina morali smo da odvodnjavamo, jer su nam njive i voćnjak na ritskoj zemlji pored Tise. Sada navodnjavamo i voćnjak i njive pod kukuruzom. Pola veka radim ovu zemlju i ovako malo vlage u aprilu i maju ne pamtim. U voćnjaku su najugroženije jabuke, kasne sorte krušaka i dunje. Zametnule su plod, ali bez kiše nema šanse da plod ostane na grani – kaže poljoprivredni proizvođač Sava Radišić iz Elemira.

Poljoprivrednik iz Hetina Goran Kovačević kaže da su atari u ovom selu imali sreće dva puta ove godine.

– Dobili smo u martu i aprilu od 60 do 70 litara kiše, a sada nešto više od 10 litara u dva navrata, pa je pšenica u odličnom stanju. Ali već u susednom selu to nije tako – kaže Goran Kovačević.

Marko Renovica je jedan od malobrojnih poljoprivrednih proizvođača koji seje šećernu repu. I ove godine, sa kooperantima, posejao je oko 300 hektara repe.

– Za sada je repa u odličnoj kondiciji, jer ima još malo vlage u zemljištu. Najveću štetu trpi pšenica i, ukoliko u naredne dve nedelje budu visoke temperature i bez padavina, prinos će biti umanjen, a kvalitet lošiji – upozorava Renovica.

Kukuruz i suncokret su nikli i njima je sada kiša neophodna za dalji razvoj.

– Do kraja aprila u srednjem Banatu u proseku treba da padne 480 litara kiše, a do sada je palo u proseku 50 – navodi poljoprivredni proizvođač Ivan Urošević iz Melenaca, sela u čijem je ataru poslednjih dana palo tek pet litara kiše po kvadratnom metru.

Kompletna povrtarska proizvodnja na otvorenom u Zemljoradničkoj zadruzi „Agrosoj“ u Neuzini se navodnjava. Navodnjava se i deo ratarskih kultura.

– Pšenica i ječam su u veoma lošem stanju i ako kiša, i to dobra, ne padne uskoro, veliko je pitanje koliki će prinos i kakav kvalitet biti. Mi navodnjavamo kompletnu povrtarsku proizvodnju šargarepe i nešto ratarskih kultura. Očekujemo da nam 1. juna stigne nova oprema, pa ćemo povećati površine pod zalivnim sistemom. I dalje je to tek deset odsto naših površina, što je nedovoljno – napominje direktor zadruge u Neuzini Nandor Vereš.

O tome koliko će koštati voće i povrće koje se već u maju zaliva, niko ne govori. Trenutno se spasava usev.

– Voće je već skupo, a kada se zaliva mesecima pre nego što donese plod, može se samo pretpostaviti da će mu cena biti viša. Koliko, o tome trenutno ne razmišljamo. Gledamo da spasemo šta se od roda spasiti može – podvlači Sava Radišić.

Ž. Balabano