Повртари на светској пијаци зарадили 150 милиона евра
НОВИ САД: Паприка и парадајз лане су добро родили па су повртари који су сејали те две биљне врсте могли бити задовољни приносима. Година је била добра и за коренасто поврће и купусњаче, а лоша за црни лук због болест биљака насталих услед честих киша. Велике падавине нарочито нису годиле грашку за индустријску производњу, због чега је род преполовљен.
Али и поред тога, и лука и грашка имаћемо довољно до новог рода, а биће и за извоз, сумирао је лањску годину председник Удружења повртара Војводине и професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Жарко Илин на 21. саветовању повртара одржаном јуче у Новом Саду.
Прошле године остварили смо извоз вреднији од 150 милиона долара, а увезли смо поврћа за око 50 милиона долара. Домаће повртарство у тим цифрама посебно треба да охрабри што су највећи део домаћег извоза – око 52.000 тона – биле прерађевине, и што тај извоз расте од два до три одсто у зависности од године. Зато је, казао је др Илин, потребно наставити унапређивање прерађивачке индустрије.
Говорећи о томе шта се све сеје, др Илин је казао да гајимо 41 повртарску врсту, од којих су тридесетак економски значајне. Осим оних које прати званична статистика: парадајза, паприке, краставаца, лубеница, пасуља, бораније, грашка, сеју се и лиснати першун, цвекла, ротквице, салате, целер... о којима не постоје подаци о површинама које заузимају нити су познати приноси, али их имамо довоољно за домаће потребе, поготово за прерађивачку индустрију
Једемо квалитетно и здраво поврће, што је показала, додуше пре две године урађена, анализа на више од стотину узорака поврћа. Ни у једном узорку нису нађени остаци пестицида, што се објашњава тиме да повртари, због скупоће заштитних средстава, препарате користе рационално, затим јер у свакој пољопривредној апотеци раде стручњаци за заштиту биља, и саветодавци који на терену дају тачне препоруке о томе који препарат треба да се користи у свакој фази развоја поврћа.
Агроекономисте забрињава то што се кромпир све мање сади.
Из године у годину производња опада по стопи од два до осам одсто. Лане је кртола заузела испод 28.000 хектара и добијено је око 500.000 тона, што заодовљава домаће потребе, али током године у једном периоду кропмир се увози, предочио је проф. др Илин, сматрајући да се повртари морају подстицати на то да се поново окрену том поврћу.
Скуп повртара поздравио је помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Младен Петковић, рекавши да Покрајина и ове године даје подстицаје за развој повртарства и да је при избору за шта ће се давати субвенције Секретаријат уважио захтеве произвођача.
У току су два конкурса, на којима се могу остварити субвенције за подизање пластеника у износу од80 милиона динара, и за наводњавање кап по кап – 340 милиона, и старт-ап конкурс за младе пољопривреднике, навео је Петковић.
Како је додао, рок за подношење пријава је 21. фебруар.
Он је позвао пољопривреднике, ако још нису конкурисали, да се информишу о условима конкурса на сајту Покрајинског секретаријата за пољопривреду и поднесу захтеве.
Он је саветовао пољопривреднике да због климатских промена све више гаје поврће у заштићеном простору, где се могу контролисати температура и влага, и да би овдашњи повртари требало да следе пример медитеранских земаља, где производња поврћа у заштићеном простору годишње расте од два до 30 одсто.
З. Делић
