Povrtari na svetskoj pijaci zaradili 150 miliona evra
NOVI SAD: Paprika i paradajz lane su dobro rodili pa su povrtari koji su sejali te dve biljne vrste mogli biti zadovoljni prinosima. Godina je bila dobra i za korenasto povrće i kupusnjače, a loša za crni luk zbog bolest biljaka nastalih usled čestih kiša. Velike padavine naročito nisu godile grašku za industrijsku proizvodnju, zbog čega je rod prepolovljen.
Ali i pored toga, i luka i graška imaćemo dovoljno do novog roda, a biće i za izvoz, sumirao je lanjsku godinu predsednik Udruženja povrtara Vojvodine i profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin na 21. savetovanju povrtara održanom juče u Novom Sadu.
Prošle godine ostvarili smo izvoz vredniji od 150 miliona dolara, a uvezli smo povrća za oko 50 miliona dolara. Domaće povrtarstvo u tim ciframa posebno treba da ohrabri što su najveći deo domaćeg izvoza – oko 52.000 tona – bile prerađevine, i što taj izvoz raste od dva do tri odsto u zavisnosti od godine. Zato je, kazao je dr Ilin, potrebno nastaviti unapređivanje prerađivačke industrije.
Govoreći o tome šta se sve seje, dr Ilin je kazao da gajimo 41 povrtarsku vrstu, od kojih su tridesetak ekonomski značajne. Osim onih koje prati zvanična statistika: paradajza, paprike, krastavaca, lubenica, pasulja, boranije, graška, seju se i lisnati peršun, cvekla, rotkvice, salate, celer... o kojima ne postoje podaci o površinama koje zauzimaju niti su poznati prinosi, ali ih imamo dovooljno za domaće potrebe, pogotovo za prerađivačku industriju
Jedemo kvalitetno i zdravo povrće, što je pokazala, doduše pre dve godine urađena, analiza na više od stotinu uzoraka povrća. Ni u jednom uzorku nisu nađeni ostaci pesticida, što se objašnjava time da povrtari, zbog skupoće zaštitnih sredstava, preparate koriste racionalno, zatim jer u svakoj poljoprivrednoj apoteci rade stručnjaci za zaštitu bilja, i savetodavci koji na terenu daju tačne preporuke o tome koji preparat treba da se koristi u svakoj fazi razvoja povrća.
Agroekonomiste zabrinjava to što se krompir sve manje sadi.
Iz godine u godinu proizvodnja opada po stopi od dva do osam odsto. Lane je krtola zauzela ispod 28.000 hektara i dobijeno je oko 500.000 tona, što zaodovljava domaće potrebe, ali tokom godine u jednom periodu kropmir se uvozi, predočio je prof. dr Ilin, smatrajući da se povrtari moraju podsticati na to da se ponovo okrenu tom povrću.
Skup povrtara pozdravio je pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković, rekavši da Pokrajina i ove godine daje podsticaje za razvoj povrtarstva i da je pri izboru za šta će se davati subvencije Sekretarijat uvažio zahteve proizvođača.
U toku su dva konkursa, na kojima se mogu ostvariti subvencije za podizanje plastenika u iznosu od80 miliona dinara, i za navodnjavanje kap po kap – 340 miliona, i start-ap konkurs za mlade poljoprivrednike, naveo je Petković.
Kako je dodao, rok za podnošenje prijava je 21. februar.
On je pozvao poljoprivrednike, ako još nisu konkurisali, da se informišu o uslovima konkursa na sajtu Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i podnesu zahteve.
On je savetovao poljoprivrednike da zbog klimatskih promena sve više gaje povrće u zaštićenom prostoru, gde se mogu kontrolisati temperatura i vlaga, i da bi ovdašnji povrtari trebalo da slede primer mediteranskih zemalja, gde proizvodnja povrća u zaštićenom prostoru godišnje raste od dva do 30 odsto.
Z. Delić
