Поскупљење лука затекло и купце и произвођаче, килограм и преко 200 динара
НЕУЗИНА, ОРЛОВАТ: Црни лук је достигао цену од 200 динара за килограм, а негде је и скупљи.
Прошле године, у ово време, цена му је била и четири пута мања. На акцијама у маркетима, црни лук прошле године био је и јефтинији од 50 динара, а сада је та намирница коју смо подразумевали и о којој нисмо размишљали кад смо правили buyet за пијацу или дневни пазар постала озбиљан издатак.
– Оно што се догодило прошле године, а резултирало садашњом ценом од 200 па и више динара за килограм, може се назвати „савршеном олујом“. Дешава се једном у двадесет година и сплет је више околности. Прошле године била је велика суша, што је знатно смањило принос. После су дошле кише, кад луку није одговарало. Црни лук је био доста лошијег квалитета и велике количине су морале бити продате и потрошене одмах – објашњава директор Земљорадничке задруге „Агросој” из Неузине Нандор Вереш.
Такође, један део произвођача нема обезбеђено складиштење и принуђен је да лук прода брзо након вађења. И то није све.
– Србија црни лук највише увози из Холандије и Пољске, а и у овим земљама је принос подбацио. Баш као и у Египту, одакле доста увозимо. Све то је довело до ове цене сада. Јесенас, када су највеће количине откупљене, цена је била далеко мања – каже Вереш.
У „Агросоју” ће и ове године под црним луком бити 25 хектара. Вереш сматра да ова садашња цена неће никог од произвођача стимулисати да посеје више лука.
– Производња се планира много озбиљније од тога што је лук сада 200 динара и она је захтевна, а није јефтина, тако да не верујем да ће нешто битно променити у плану сетве. А и цена црног лука ће ускоро пасти – сматра Вереш.
Да ће цена падати и да ће се тржиште црног лука стабилизовати, сматра и Александра Дамјанов из Орловата, чија се породица ратарством и повртарством бави од 1960. године. Породичну традицију сада настављају Александра и њен супруг са своје троје деце.
– Црни лук се пре двадесетак година у Орловату производио у великим количинама, на око 100 хектара. То је било време када је сав репроматеријал као и откуп био загарантован од стране задруге која је постојала у селу. У нашој породици лук је био редовна сетвена култура до момента када је потцењен, а сама цена није могла да покрије трошкове производње – прича Дамјанов.
Дамјанови су се ипак ове сезоне осмелили да опет пробају и посејали су црни лук „погачар” на једном хектару. Сви који се мало боље разумеју, знају колико је погачар укуснији, али га је исто тако, каже Александра, и много теже сачувати и складиштити током зиме.
Што се тиче производње црног лука, Александра истиче да је то култура као и свака друга, што значи да захтева прихрањивање, окопавање и одбрану од лукове муве.
– Искрено, као и све, и нас је затекла тренутна цена црног лука, али мислимо да је она пролазна и да ће се стабилизовати. Нажалост, ми немамо навику као народ да купујемо домаће, локално, од малих произвођача, и тиме подржавамо једни друге. Увоз који наша држава одобрава никоме не иде у прилог. И надамо се да ће доћи време када ће реч сељак добити прави смисао. Да ће људи схватити да без села, без ратара, нема ничега. На нашу срећу, имамо верне потрошаче, који нам се из године у годину враћају, и ти људи нас заиста цене – закључује наша саговорница.
Дамјанови су ове сезоне на пола хектара посејали и бели лук. Већ је доспео расад поврћа, а производе и цвеће, парадајз, краставац, тиквицу, бабуру, ајварушу, купус, карфиол, лубенице, зелену салату и њивски парадајз. На крају сезоне направе и зимницу, и тако заврше један круг.
Ж. Балабан