Poskupljenje luka zateklo i kupce i proizvođače, kilogram i preko 200 dinara

Prošle godine, u ovo vreme, cena mu je bila i četiri puta manja. Na akcijama u marketima, crni luk prošle godine bio je i jeftiniji od 50 dinara, a sada je ta namirnica koju smo podrazumevali i o kojoj nismo razmišljali kad smo pravili buyet za pijacu ili dnevni pazar postala ozbiljan izdatak.

– Ono što se dogodilo prošle godine, a rezultiralo sadašnjom cenom od 200 pa i više dinara za kilogram, može se nazvati „savršenom olujom“. Dešava se jednom u dvadeset godina i splet je više okolnosti. Prošle godine bila je velika suša, što je znatno smanjilo prinos. Posle su došle kiše, kad luku nije odgovaralo. Crni luk je bio dosta lošijeg kvaliteta i velike količine su morale biti prodate i potrošene odmah – objašnjava direktor Zemljoradničke zadruge „Agrosoj” iz Neuzine Nandor Vereš.

Takođe, jedan deo proizvođača nema obezbeđeno skladištenje i prinuđen je da luk proda brzo nakon vađenja. I to nije sve. 

– Srbija crni luk najviše uvozi iz Holandije i Poljske, a i u ovim zemljama je prinos podbacio. Baš kao i u Egiptu, odakle dosta uvozimo. Sve to je dovelo do ove cene sada. Jesenas, kada su najveće količine otkupljene, cena je bila daleko manja – kaže Vereš.

U „Agrosoju” će i ove godine pod crnim lukom biti 25 hektara. Vereš smatra da ova sadašnja cena neće nikog od proizvođača stimulisati da poseje više luka.

– Proizvodnja se planira mnogo ozbiljnije od toga što je luk sada 200 dinara i ona je zahtevna, a nije jeftina, tako da ne verujem da će nešto bitno promeniti u planu setve. A i cena crnog luka će uskoro pasti – smatra Vereš.

Da će cena padati i da će se tržište crnog luka stabilizovati, smatra i Aleksandra Damjanov iz Orlovata, čija se porodica ratarstvom i povrtarstvom bavi od 1960. godine. Porodičnu tradiciju sada nastavljaju Aleksandra i njen suprug sa svoje troje dece.

– Crni luk se pre dvadesetak godina u Orlovatu proizvodio u velikim količinama, na oko 100 hektara. To je bilo vreme kada je sav repromaterijal kao i otkup bio zagarantovan od strane zadruge koja je postojala u selu. U našoj porodici luk je bio redovna setvena kultura do momenta kada je potcenjen, a sama cena nije mogla da pokrije troškove proizvodnje – priča Damjanov.

Damjanovi su se ipak ove sezone osmelili da opet probaju i posejali su crni luk „pogačar” na jednom hektaru. Svi koji se malo bolje razumeju, znaju koliko je pogačar ukusniji, ali ga je isto tako, kaže Aleksandra, i mnogo teže sačuvati i skladištiti tokom zime.

Što se tiče proizvodnje crnog luka, Aleksandra ističe da je to kultura kao i svaka druga, što znači da zahteva prihranjivanje, okopavanje i odbranu od lukove muve. 

– Iskreno, kao i sve, i nas je zatekla trenutna cena crnog luka, ali mislimo da je ona prolazna i da će se stabilizovati. Nažalost, mi nemamo naviku kao narod da kupujemo domaće, lokalno, od malih proizvođača, i time podržavamo jedni druge. Uvoz koji naša država odobrava nikome ne ide u prilog. I nadamo se da će doći vreme kada će reč seljak dobiti pravi smisao. Da će ljudi shvatiti da bez sela, bez ratara, nema ničega. Na našu sreću, imamo verne potrošače, koji nam se iz godine u godinu vraćaju, i ti ljudi nas zaista cene – zaključuje naša sagovornica. 

Damjanovi su ove sezone na pola hektara posejali i beli luk. Već je dospeo rasad povrća, a proizvode i cveće, paradajz, krastavac, tikvicu, baburu, ajvarušu, kupus, karfiol, lubenice, zelenu salatu i njivski paradajz. Na kraju sezone naprave i zimnicu, i tako završe jedan krug. 

Ž. Balaban