ПО ГЛАВИ СТАНОВНИКА 200 КИЛОГРАМА УГЛАВНОМ СКУПОГ ПОВРЋА Ево које су цене

- За по­вр­ће је нај­бо­ља да у на­ред­ном пе­ри­о­ду бу­де што ви­ше сун­ца, јер ма­њак вла­ге у зе­мљи про­фе­си­о­нал­ни по­вр­та­ри мо­гу да на­до­ме­сте на­вод­ња­ва­њем - ка­зао је за "Днев­ник" аси­стент на По­љо­при­вред­ном фа­кул­те­ту у Но­вом Са­ду ма­стер ин­же­њер Ђор­ђе Вој­но­вић. - Ки­шно вре­ме по­ве­ћа­ло је тро­шко­ве про­из­вод­ње по­вр­ћа због по­ја­ве бо­ле­сти по­што су за­штит­на сред­ства знат­но ску­пља не­го про­шле се­зо­не па би про­из­во­ђа­чи фи­нан­сиј­ски бо­ље про­шли да су ко­ри­сти­ли си­сте­ме за на­вод­ња­ва­ње. ли без об­зи­ра на то ка­ква је би­ла кли­ма то­ком про­ле­ћа по­вр­ћа ће би­ти до­вољ­но за до­ма­ће по­тре­бе и за из­воз, јер по­је­де­мо око130 ки­ло­гра­ма по гла­ви стна­ов­ни­ка, а про­цењ­јуе се да ће­мо га има­ти око 200 ки­ло­гра­ма по ста­нов­ни­ку.

Че­сте ки­ше, ску­пљи тро­шко­ви про­из­вод­ње и ни­жи при­но­си до­при­не­ли су да по­вр­ће на пи­ја­ца­ма и у мар­ке­ти­ма пла­ћа­мо знат­но ви­ше не­го про­шле го­ди­не .

Ка­ко се­зо­на од­ми­че по­вр­ћа је све ви­ше у по­ну­ду, ли це­не не па­да­ју. Мла­ди кром­пир се већ ду­же вре­ме про­да­је од 130 - 150 ди­на­ра, а ла­не смо га у ово до­ба пла­ћа­ли око сто­ти­ну ди­на­ра. Ки­ло­грам кра­ста­ва­ца - са­ла­та­ра про­да­је се око 80 ди­на­ра, а про­шлог ле­та у ово вре­ме га је би­ло и по 60 ди­на­ра, а ако се на пи­јач­ним те­зга­ма па­за­ри­ло по­сле рад­ног вре­ме­на мо­гао ку­пи­ти и за 40 ди­на­ра.

Це­на цр­ног лу­ка ни­ка­ко да се спу­сти већ ду­же вре­ме, јер још од зи­мус ки­ло­грам ко­шта око 200 ди­на­ра, а ни са­да до­ла­ском но­вог ро­да ни­је ни­шта је­фи­ни­ји, ки­ло­грам се про­да­је у про­се­ку око 180 ди­на­ра. У ово до­ба про­шле го­ди­не ко­штао је од 80 до сто­ти­ну ди­на­ра.

Је­ди­но је бе­ли лук јеф­ти­ни­ји не­го ла­не, ко­шта 350 - 400 ди­на­ра, а у ју­ну - ју­лу 2022. го­ди­не пла­ћа­ли смо га око 500 ди­на­ра.

Па­ра­дајз из пла­сте­ни­ка ко­шта од 200 до 350 ди­на­ра, а раз­лог то­ме је то што смо има­ли хла­дан и обла­чан април и мај ме­сец, па су по­вр­та­ри мо­ра­ли да до­дат­но за­гре­ва­ју и осве­тљу­ју за­шти­ће­ни про­со­тор. Ла­не је био упо­ла јеф­ти­ни­ји.

Вој­но­вић ка­же да је ве­ли­ка ко­ли­чи­на ки­ше, ко­ја је у не­ким де­ло­ви­ма Вој­во­ди­не па­ла и за два пу­та ви­ше у од­но­су на ви­ше­го­ди­шњи про­сек, ути­ца­ла на сма­ње­ње при­но­са лу­бе­ни­це, ди­ње и кра­став­ца кор­ни­шо­на у пр­вим бер­ба­ма, пре све­га због по­ја­ве тру­ле­жи.

- Уко­ли­ко у на­ред­ном пе­ри­о­ду на­сту­пи сун­ча­но вре­ме без па­да­ви­на, мо­же­мо се на­да­ти ви­шим при­но­си­ма у бер­ба­ма ко­је сле­де – ре­као је Вој­но­вић.

У усе­ву цр­ног лу­ка, ка­зао је, ки­ше су до­при­не­ле раз­во­ју про­у­зро­ко­ва­ча пла­ме­ња­че што ће се не­по­вољ­но од­ра­зи­ти на ви­си­ну при­но­са, а и ду­жи­ну скла­ди­ште­ња лу­ко­ви­ца то­ком зи­ме. У њив­ској про­из­вод­њи кром­пи­ра, па­ра­дај­за и па­су­ља ки­шно и про­хлад­но вре­ме иза­зва­ли су по­ја­ву про­у­зро­ко­ва­ча цр­не пе­га­во­сти док је код па­при­ке и па­су­ља при­ме­ће­но при­су­ство про­у­зро­ко­ва­ча бак­те­ри­о­за.

По ре­чи­ма Вој­но­ви­ћа ки­ше пљу­ско­ви­тог ка­рак­те­ра ути­ца­ле су на фор­ми­ра­ње по­ко­ри­це зе­мљи­шта у про­из­вод­њи по­вр­ћа на отво­ре­ном по­љу, те је пре­по­ру­ка да се оба­ви ме­ђу­ред­на кул­ти­ва­ци­ја или око­па­ва­ње, ка­ко би се об­но­вио вод­но - ва­зду­шни ре­жим зе­мљи­шта и спре­чи­ло ода­ва­ње во­де ка­пи­лар­ним пу­тем.

У про­из­вод­њи па­при­ке из ди­рект­не се­тве се­ме­на, по­ја­ва по­ко­ри­це је оте­жа­ла ни­ца­ње, те су мно­ги про­из­во­ђа­чи мо­ра­ли да пре­се­ја­ва­ју пар­це­ле, што ће од­ло­жи­ти при­сти­за­ње пр­вих при­но­са па­при­ке. Ме­ђу­тим, мно­ги су се од­лу­чи­ли да уме­сто пре­се­ја­ва­ња па­при­ке, на тим пар­це­ла­ма ра­са­де ку­пус, па је на тр­жи­шту по­ве­ћа­на по­тра­жња за ра­са­дом ка­сног ку­пу­са.

Вој­но­вић на­гла­ша­ва да је код па­ра­дај­за у за­шти­ће­ном про­сто­ру, при­ме­ће­на по­ве­ћа­на ак­тив­ност па­ра­дај­зо­вог мољ­ца. По­ред пе­сти­ци­да, не­ке од ме­ра за сма­ње­ње ње­го­ве број­но­сти су по­ста­вља­ње фе­ро­мон­ских или во­де­них клоп­ки и при­ме­на ин­се­ка­та пре­да­то­ра. Та­ко­ђе је ва­жно да се уну­тар и из­ван обје­ка­та за­шти­ће­ног про­сто­ра, укло­не сви ко­ро­ви ко­ји су пре­ла­зни до­ма­ћи­ни овом штет­ном ин­сек­ту.

З. Де­лић