PO GLAVI STANOVNIKA 200 KILOGRAMA UGLAVNOM SKUPOG POVRĆA Evo koje su cene
Agronomi procenjuju da će zbog čestih kiša tokom proleća rod povrća koje sada dospeva biti umanjen za deset do 20 odsto, dok je o prinosima povrća koje stiže na jesen još rano govoriti .
- Za povrće je najbolja da u narednom periodu bude što više sunca, jer manjak vlage u zemlji profesionalni povrtari mogu da nadomeste navodnjavanjem - kazao je za "Dnevnik" asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu master inženjer Đorđe Vojnović. - Kišno vreme povećalo je troškove proizvodnje povrća zbog pojave bolesti pošto su zaštitna sredstva znatno skuplja nego prošle sezone pa bi proizvođači finansijski bolje prošli da su koristili sisteme za navodnjavanje. li bez obzira na to kakva je bila klima tokom proleća povrća će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz, jer pojedemo oko130 kilograma po glavi stnaovnika, a procenjjue se da ćemo ga imati oko 200 kilograma po stanovniku.
Česte kiše, skuplji troškovi proizvodnje i niži prinosi doprineli su da povrće na pijacama i u marketima plaćamo znatno više nego prošle godine .
Kako sezona odmiče povrća je sve više u ponudu, li cene ne padaju. Mladi krompir se već duže vreme prodaje od 130 - 150 dinara, a lane smo ga u ovo doba plaćali oko stotinu dinara. Kilogram krastavaca - salatara prodaje se oko 80 dinara, a prošlog leta u ovo vreme ga je bilo i po 60 dinara, a ako se na pijačnim tezgama pazarilo posle radnog vremena mogao kupiti i za 40 dinara.
Cena crnog luka nikako da se spusti već duže vreme, jer još od zimus kilogram košta oko 200 dinara, a ni sada dolaskom novog roda nije ništa jefiniji, kilogram se prodaje u proseku oko 180 dinara. U ovo doba prošle godine koštao je od 80 do stotinu dinara.
Jedino je beli luk jeftiniji nego lane, košta 350 - 400 dinara, a u junu - julu 2022. godine plaćali smo ga oko 500 dinara.
Paradajz iz plastenika košta od 200 do 350 dinara, a razlog tome je to što smo imali hladan i oblačan april i maj mesec, pa su povrtari morali da dodatno zagrevaju i osvetljuju zaštićeni prosotor. Lane je bio upola jeftiniji.
Vojnović kaže da je velika količina kiše, koja je u nekim delovima Vojvodine pala i za dva puta više u odnosu na višegodišnji prosek, uticala na smanjenje prinosa lubenice, dinje i krastavca kornišona u prvim berbama, pre svega zbog pojave truleži.
- Ukoliko u narednom periodu nastupi sunčano vreme bez padavina, možemo se nadati višim prinosima u berbama koje slede – rekao je Vojnović.
U usevu crnog luka, kazao je, kiše su doprinele razvoju prouzrokovača plamenjače što će se nepovoljno odraziti na visinu prinosa, a i dužinu skladištenja lukovica tokom zime. U njivskoj proizvodnji krompira, paradajza i pasulja kišno i prohladno vreme izazvali su pojavu prouzrokovača crne pegavosti dok je kod paprike i pasulja primećeno prisustvo prouzrokovača bakterioza.
Po rečima Vojnovića kiše pljuskovitog karaktera uticale su na formiranje pokorice zemljišta u proizvodnji povrća na otvorenom polju, te je preporuka da se obavi međuredna kultivacija ili okopavanje, kako bi se obnovio vodno - vazdušni režim zemljišta i sprečilo odavanje vode kapilarnim putem.
U proizvodnji paprike iz direktne setve semena, pojava pokorice je otežala nicanje, te su mnogi proizvođači morali da presejavaju parcele, što će odložiti pristizanje prvih prinosa paprike. Međutim, mnogi su se odlučili da umesto presejavanja paprike, na tim parcelama rasade kupus, pa je na tržištu povećana potražnja za rasadom kasnog kupusa.
Vojnović naglašava da je kod paradajza u zaštićenom prostoru, primećena povećana aktivnost paradajzovog moljca. Pored pesticida, neke od mera za smanjenje njegove brojnosti su postavljanje feromonskih ili vodenih klopki i primena insekata predatora. Takođe je važno da se unutar i izvan objekata zaštićenog prostora, uklone svi korovi koji su prelazni domaćini ovom štetnom insektu.
Z. Delić