PO GLAVI STANOVNIKA 200 KILOGRAMA UGLAVNOM SKUPOG POVRĆA Evo koje su cene

- Za po­vr­će je naj­bo­lja da u na­red­nom pe­ri­o­du bu­de što vi­še sun­ca, jer ma­njak vla­ge u ze­mlji pro­fe­si­o­nal­ni po­vr­ta­ri mo­gu da na­do­me­ste na­vod­nja­va­njem - ka­zao je za "Dnev­nik" asi­stent na Po­ljo­pri­vred­nom fa­kul­te­tu u No­vom Sa­du ma­ster in­že­njer Đor­đe Voj­no­vić. - Ki­šno vre­me po­ve­ća­lo je tro­ško­ve pro­iz­vod­nje po­vr­ća zbog po­ja­ve bo­le­sti po­što su za­štit­na sred­stva znat­no sku­plja ne­go pro­šle se­zo­ne pa bi pro­iz­vo­đa­či fi­nan­sij­ski bo­lje pro­šli da su ko­ri­sti­li si­ste­me za na­vod­nja­va­nje. li bez ob­zi­ra na to ka­kva je bi­la kli­ma to­kom pro­le­ća po­vr­ća će bi­ti do­volj­no za do­ma­će po­tre­be i za iz­voz, jer po­je­de­mo oko130 ki­lo­gra­ma po gla­vi stna­ov­ni­ka, a pro­cenj­jue se da će­mo ga ima­ti oko 200 ki­lo­gra­ma po sta­nov­ni­ku.

Če­ste ki­še, sku­plji tro­ško­vi pro­iz­vod­nje i ni­ži pri­no­si do­pri­ne­li su da po­vr­će na pi­ja­ca­ma i u mar­ke­ti­ma pla­ća­mo znat­no vi­še ne­go pro­šle go­di­ne .

Ka­ko se­zo­na od­mi­če po­vr­ća je sve vi­še u po­nu­du, li ce­ne ne pa­da­ju. Mla­di krom­pir se već du­že vre­me pro­da­je od 130 - 150 di­na­ra, a la­ne smo ga u ovo do­ba pla­ća­li oko sto­ti­nu di­na­ra. Ki­lo­gram kra­sta­va­ca - sa­la­ta­ra pro­da­je se oko 80 di­na­ra, a pro­šlog le­ta u ovo vre­me ga je bi­lo i po 60 di­na­ra, a ako se na pi­jač­nim te­zga­ma pa­za­ri­lo po­sle rad­nog vre­me­na mo­gao ku­pi­ti i za 40 di­na­ra.

Ce­na cr­nog lu­ka ni­ka­ko da se spu­sti već du­že vre­me, jer još od zi­mus ki­lo­gram ko­šta oko 200 di­na­ra, a ni sa­da do­la­skom no­vog ro­da ni­je ni­šta je­fi­ni­ji, ki­lo­gram se pro­da­je u pro­se­ku oko 180 di­na­ra. U ovo do­ba pro­šle go­di­ne ko­štao je od 80 do sto­ti­nu di­na­ra.

Je­di­no je be­li luk jef­ti­ni­ji ne­go la­ne, ko­šta 350 - 400 di­na­ra, a u ju­nu - ju­lu 2022. go­di­ne pla­ća­li smo ga oko 500 di­na­ra.

Pa­ra­dajz iz pla­ste­ni­ka ko­šta od 200 do 350 di­na­ra, a raz­log to­me je to što smo ima­li hla­dan i obla­čan april i maj me­sec, pa su po­vr­ta­ri mo­ra­li da do­dat­no za­gre­va­ju i osve­tlju­ju za­šti­će­ni pro­so­tor. La­ne je bio upo­la jef­ti­ni­ji.

Voj­no­vić ka­že da je ve­li­ka ko­li­či­na ki­še, ko­ja je u ne­kim de­lo­vi­ma Voj­vo­di­ne pa­la i za dva pu­ta vi­še u od­no­su na vi­še­go­di­šnji pro­sek, uti­ca­la na sma­nje­nje pri­no­sa lu­be­ni­ce, di­nje i kra­stav­ca kor­ni­šo­na u pr­vim ber­ba­ma, pre sve­ga zbog po­ja­ve tru­le­ži.

- Uko­li­ko u na­red­nom pe­ri­o­du na­stu­pi sun­ča­no vre­me bez pa­da­vi­na, mo­že­mo se na­da­ti vi­šim pri­no­si­ma u ber­ba­ma ko­je sle­de – re­kao je Voj­no­vić.

U use­vu cr­nog lu­ka, ka­zao je, ki­še su do­pri­ne­le raz­vo­ju pro­u­zro­ko­va­ča pla­me­nja­če što će se ne­po­volj­no od­ra­zi­ti na vi­si­nu pri­no­sa, a i du­ži­nu skla­di­šte­nja lu­ko­vi­ca to­kom zi­me. U njiv­skoj pro­iz­vod­nji krom­pi­ra, pa­ra­daj­za i pa­su­lja ki­šno i pro­hlad­no vre­me iza­zva­li su po­ja­vu pro­u­zro­ko­va­ča cr­ne pe­ga­vo­sti dok je kod pa­pri­ke i pa­su­lja pri­me­će­no pri­su­stvo pro­u­zro­ko­va­ča bak­te­ri­o­za.

Po re­či­ma Voj­no­vi­ća ki­še plju­sko­vi­tog ka­rak­te­ra uti­ca­le su na for­mi­ra­nje po­ko­ri­ce ze­mlji­šta u pro­iz­vod­nji po­vr­ća na otvo­re­nom po­lju, te je pre­po­ru­ka da se oba­vi me­đu­red­na kul­ti­va­ci­ja ili oko­pa­va­nje, ka­ko bi se ob­no­vio vod­no - va­zdu­šni re­žim ze­mlji­šta i spre­či­lo oda­va­nje vo­de ka­pi­lar­nim pu­tem.

U pro­iz­vod­nji pa­pri­ke iz di­rekt­ne se­tve se­me­na, po­ja­va po­ko­ri­ce je ote­ža­la ni­ca­nje, te su mno­gi pro­iz­vo­đa­či mo­ra­li da pre­se­ja­va­ju par­ce­le, što će od­lo­ži­ti pri­sti­za­nje pr­vih pri­no­sa pa­pri­ke. Me­đu­tim, mno­gi su se od­lu­či­li da ume­sto pre­se­ja­va­nja pa­pri­ke, na tim par­ce­la­ma ra­sa­de ku­pus, pa je na tr­ži­štu po­ve­ća­na po­tra­žnja za ra­sa­dom ka­snog ku­pu­sa.

Voj­no­vić na­gla­ša­va da je kod pa­ra­daj­za u za­šti­će­nom pro­sto­ru, pri­me­će­na po­ve­ća­na ak­tiv­nost pa­ra­daj­zo­vog molj­ca. Po­red pe­sti­ci­da, ne­ke od me­ra za sma­nje­nje nje­go­ve broj­no­sti su po­sta­vlja­nje fe­ro­mon­skih ili vo­de­nih klop­ki i pri­me­na in­se­ka­ta pre­da­to­ra. Ta­ko­đe je va­žno da se unu­tar i iz­van obje­ka­ta za­šti­će­nog pro­sto­ra, uklo­ne svi ko­ro­vi ko­ji su pre­la­zni do­ma­ći­ni ovom štet­nom in­sek­tu.

Z. De­lić