НС СЕМЕ ЦЕЊЕНИЈЕ У ЕВРОПИ НЕГО НА НАШИМ ЊИВАМА Више волимо стране хибриде сунцокрета, иако су домаћи бољи
У свету је прошле године било под сукцокретом око 28 милиона хектара, од којих су чак три милиона хектара заузели НС хибриди или они који у себи носе НС генетику.
С друге стране, на нашим њивама сеје се чак 80 одсто страног семена сунцокрета, те је и лаику очигледно да смо цењенији на светским њивама него на домаћим.
- НС хибриди сунцокрета су регистровани у 25 земље света - казао је за „Дневник” руководилац Одељења за сунцокрет на Институту за ратарство и повртарство Нови Сад од националног значаја др Владимир Миклич. Истакао је да домаћа производња сунцокрета чини један проценат светске производње јер је на нашим пољима лане посејано 280.000 хектара.
(др Владимир Миклич)
Истовремено, др Миклич каже да смо међу десет највећих светских произвођача сунцокрета, уколико се ЕУ рачуна као једна целина. - И по приносима смо у европском врху. Ранијих година имали смо просечне приносе од 2,7 тона по хектару, а сада још веће, три тоне по хектару.
Зашто онда на нашим пољима имамо свега 20 одсто сунцокрета посејаног семеном из Србије, др Миклич истиче више разлога, али напомиње да цена није у питању.
- Наше семе даје врхунски принос и квалитет зрна. Такође, углавном је најјефтиније на тржишту или у рангу најјефтинијих, међутим недовољно је улагано у маркетинг и није било довољно промотера. Зато смо ове године појачали кампању и очекујемо боље резултате - рекао је Миклич.
Отпорни и на суперћелијску олују
Основно је, каже др Миклич, да нудимо квалитетан производ, да се промовише на прави начин и да будемо ефикаснији у систему преговарања са дистрибутерским кућама.
- Наши хибриди, попут НС ронин и НС круна, дају врхунски принос и квалитет зрна. Лањска искуства после суперћелијске олује показала су да на њивама где су сејани домаћи хибриди стабла сунцокрета, не само што нису попадала, него нису ни малчице полегла. Стојала су усправно као свећа.
Он је указао и на то да неке конкурентске куће продају семе у пакету са пестицидима, а пошто су трошкови хемије по хектару већи од трошкова семена, у таквим тржишним условима је тешко бити конкурентан.
- Страна конкуренција је ефикаснија у системима продаје, јер се ради о приватним компанијама. Институт као државна институција има и одређена ограничења у самом управљању. Нажалост, многи купци у Србији више верују страним производима у односу на домаће и то се не односи само на семе. Радије ће купити семе и од неке мање стране семенске куће, чак и ако се ради о НС генетици. На пример, у Француској ће се већина купаца прво одлучити за домаће семе (аутомобил или било шта друго)
З. Делић
