NS SEME CENJENIJE U EVROPI NEGO NA NAŠIM NJIVAMA Više volimo strane hibride suncokreta, iako su domaći bolji
U svetu je prošle godine bilo pod sukcokretom oko 28 miliona hektara, od kojih su čak tri miliona hektara zauzeli NS hibridi ili oni koji u sebi nose NS genetiku.
S druge strane, na našim njivama seje se čak 80 odsto stranog semena suncokreta, te je i laiku očigledno da smo cenjeniji na svetskim njivama nego na domaćim.
- NS hibridi suncokreta su registrovani u 25 zemlje sveta - kazao je za „Dnevnik” rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad od nacionalnog značaja dr Vladimir Miklič. Istakao je da domaća proizvodnja suncokreta čini jedan procenat svetske proizvodnje jer je na našim poljima lane posejano 280.000 hektara.
(dr Vladimir Miklič)
Istovremeno, dr Miklič kaže da smo među deset najvećih svetskih proizvođača suncokreta, ukoliko se EU računa kao jedna celina. - I po prinosima smo u evropskom vrhu. Ranijih godina imali smo prosečne prinose od 2,7 tona po hektaru, a sada još veće, tri tone po hektaru.
Zašto onda na našim poljima imamo svega 20 odsto suncokreta posejanog semenom iz Srbije, dr Miklič ističe više razloga, ali napominje da cena nije u pitanju.
- Naše seme daje vrhunski prinos i kvalitet zrna. Takođe, uglavnom je najjeftinije na tržištu ili u rangu najjeftinijih, međutim nedovoljno je ulagano u marketing i nije bilo dovoljno promotera. Zato smo ove godine pojačali kampanju i očekujemo bolje rezultate - rekao je Miklič.
Otporni i na superćelijsku oluju
Osnovno je, kaže dr Miklič, da nudimo kvalitetan proizvod, da se promoviše na pravi način i da budemo efikasniji u sistemu pregovaranja sa distributerskim kućama.
- Naši hibridi, poput NS ronin i NS kruna, daju vrhunski prinos i kvalitet zrna. Lanjska iskustva posle superćelijske oluje pokazala su da na njivama gde su sejani domaći hibridi stabla suncokreta, ne samo što nisu popadala, nego nisu ni malčice polegla. Stojala su uspravno kao sveća.
On je ukazao i na to da neke konkurentske kuće prodaju seme u paketu sa pesticidima, a pošto su troškovi hemije po hektaru veći od troškova semena, u takvim tržišnim uslovima je teško biti konkurentan.
- Strana konkurencija je efikasnija u sistemima prodaje, jer se radi o privatnim kompanijama. Institut kao državna institucija ima i određena ograničenja u samom upravljanju. Nažalost, mnogi kupci u Srbiji više veruju stranim proizvodima u odnosu na domaće i to se ne odnosi samo na seme. Radije će kupiti seme i od neke manje strane semenske kuće, čak i ako se radi o NS genetici. Na primer, u Francuskoj će se većina kupaca prvo odlučiti za domaće seme (automobil ili bilo šta drugo)
Z. Delić
