На сваком хектару у Бегечу по 50 тона шаргарепе

Година је, кажу, за шаргарепу била просечна па очекују да ће је бити 50 тона по хектару.

Пролећну шаргарепу Бегечани су одавно завршили и велики део рода и продали. Епидемија коронавируса није их омела у послу ни што се тиче рада на њивама ни у погледу пласмана поврћа. Једино што је добра понуда спустила цену па се килограм шаргарепе сада на велико продаје по 20 до 25 динара, а на инотржишту најнижа цена је 20 ервоценти.

У Земљорадничкој задрузи кажу да шаргарепа на њиховим пољима из године у годину заузима 600 хектара, да десет одсто тих површина буде под пролећном шаргарепом, а остатак под јесењом, и да, захваљујући њима, наша земља нема потребе да увози шаргарпепу, премда смо све до пре две деценије и шаргарепу куповали напољу.

Све оранице на којима је шаргарепа су под системима за наводњавање, па повртарима временске прилике не ометају производњу, чак кажу да на климу и не обраћају превише пажње јер, када сунце упече, а киша изостане, системима „кап по кап” надокнађују влагу. Земља је у Бегечу богомдана за то поврће: мешавина глине и песка, те доприноси да поврће добро успева.

Од пре три године Бегечка шаргарепа има ознаку географског порекла па од тада сваке године око 20 повртара који се у селу баве тим поврћем, обнавља сертификат. Међу њима има и оних који шаргарепу сеју на више од стотину хектара.

Директор Земљорадничке задруге Горан Зец каже да се очекује солидан принос и да ће се, као и сваке године, око 70 одсто рода продати на инотржишту, а остатак на домаћем.

– Где наша шаргарепа оде знају произвођачи јер они појединачно склапају уговоре с извозницима и с овдашњим великим трговинским ланцима – наводи Зец.

Један од већих произвођача у Бегечу, две и по деценије у послу, Марко Чардић каже да шаргарепу продаје у Црну Гору, БиХ и Хрватску и домаћим трговинама, и да за овогодишњи род има уговорену продају па зна и цену по којој ће трговати и на домаћем и на инотржишту. Килограм шаргарепе на велико овде ће коштати 30 динара, а на инотржишту 25 евроценти.

– У посао крећем за две седмице, без сезонских радника, помоћу механизације, комбајна и машина за прање и паковање – наводи он. – Очекујем добар принос, семе сам купио увозно, из Француске и Холандије, а целокупна површина под шаргарепом је под системом за наводњавање.

Повртар Золтан Лајко из Мола шаргарепу продаје само домаћим маркетима у Потисју. Каже да ће род бити просечан и да се шаргарепа, када се класира, на велико продаје по 25 до 45 динара.

Осим Србије, велики произвођачи шаргарепе су и Пољска и Турска, с тим што је наша шаргарепа интезивнијег укуса, мало слади, златнонаранџасте је боје и постојанија је. Осим у Бегечу, гаје је још и повртари у Госпођинцима у општини Жабаљ, и у Молу у ађанској општини, али молски произвођачи уз шаргарепу сеју и зелен. Шаргарепе има и у долини Мораве, али та производња задовољава потребе малих купаца.

– Не радим с накупцима, већ директно с њиве шаргарепа одлази купцима у продавицама – казао је Лајко. – Део под шаргарепом сам већ почео да вадим, а други део ħу крајем октобра. Задовољан сам садашњим приносом, али стрепим због тренутно високих дневних температуре.

Лајко од механизације има само машину за прање тог поврћа, док му се друге, напомиње, не испалти да купује, пошто шаргарепу сеје на четри хектара.

По његовим речима, у Молу шаргарепа заузима око 15 хектара, а дупло више заузима зелен.

З. Делић