Na svakom hektaru u Begeču po 50 tona šargarepe

Godina je, kažu, za šargarepu bila prosečna pa očekuju da će je biti 50 tona po hektaru.

Prolećnu šargarepu Begečani su odavno završili i veliki deo roda i prodali. Epidemija koronavirusa nije ih omela u poslu ni što se tiče rada na njivama ni u pogledu plasmana povrća. Jedino što je dobra ponuda spustila cenu pa se kilogram šargarepe sada na veliko prodaje po 20 do 25 dinara, a na inotržištu najniža cena je 20 ervocenti.

U Zemljoradničkoj zadruzi kažu da šargarepa na njihovim poljima iz godine u godinu zauzima 600 hektara, da deset odsto tih površina bude pod prolećnom šargarepom, a ostatak pod jesenjom, i da, zahvaljujući njima, naša zemlja nema potrebe da uvozi šargarpepu, premda smo sve do pre dve decenije i šargarepu kupovali napolju.

Sve oranice na kojima je šargarepa su pod sistemima za navodnjavanje, pa povrtarima vremenske prilike ne ometaju proizvodnju, čak kažu da na klimu i ne obraćaju previše pažnje jer, kada sunce upeče, a kiša izostane, sistemima „kap po kap” nadoknađuju vlagu. Zemlja je u Begeču bogomdana za to povrće: mešavina gline i peska, te doprinosi da povrće dobro uspeva.

Od pre tri godine Begečka šargarepa ima oznaku geografskog porekla pa od tada svake godine oko 20 povrtara koji se u selu bave tim povrćem, obnavlja sertifikat. Među njima ima i onih koji šargarepu seju na više od stotinu hektara.

Direktor Zemljoradničke zadruge Goran Zec kaže da se očekuje solidan prinos i da će se, kao i svake godine, oko 70 odsto roda prodati na inotržištu, a ostatak na domaćem.

– Gde naša šargarepa ode znaju proizvođači jer oni pojedinačno sklapaju ugovore s izvoznicima i s ovdašnjim velikim trgovinskim lancima – navodi Zec.

Jedan od većih proizvođača u Begeču, dve i po decenije u poslu, Marko Čardić kaže da šargarepu prodaje u Crnu Goru, BiH i Hrvatsku i domaćim trgovinama, i da za ovogodišnji rod ima ugovorenu prodaju pa zna i cenu po kojoj će trgovati i na domaćem i na inotržištu. Kilogram šargarepe na veliko ovde će koštati 30 dinara, a na inotržištu 25 evrocenti.

– U posao krećem za dve sedmice, bez sezonskih radnika, pomoću mehanizacije, kombajna i mašina za pranje i pakovanje – navodi on. – Očekujem dobar prinos, seme sam kupio uvozno, iz Francuske i Holandije, a celokupna površina pod šargarepom je pod sistemom za navodnjavanje.

Povrtar Zoltan Lajko iz Mola šargarepu prodaje samo domaćim marketima u Potisju. Kaže da će rod biti prosečan i da se šargarepa, kada se klasira, na veliko prodaje po 25 do 45 dinara.

Osim Srbije, veliki proizvođači šargarepe su i Poljska i Turska, s tim što je naša šargarepa intezivnijeg ukusa, malo sladi, zlatnonarandžaste je boje i postojanija je. Osim u Begeču, gaje je još i povrtari u Gospođincima u opštini Žabalj, i u Molu u ađanskoj opštini, ali molski proizvođači uz šargarepu seju i zelen. Šargarepe ima i u dolini Morave, ali ta proizvodnja zadovoljava potrebe malih kupaca.

– Ne radim s nakupcima, već direktno s njive šargarepa odlazi kupcima u prodavicama – kazao je Lajko. – Deo pod šargarepom sam već počeo da vadim, a drugi deo ħu krajem oktobra. Zadovoljan sam sadašnjim prinosom, ali strepim zbog trenutno visokih dnevnih temperature.

Lajko od mehanizacije ima samo mašinu za pranje tog povrća, dok mu se druge, napominje, ne ispalti da kupuje, pošto šargarepu seje na četri hektara.

Po njegovim rečima, u Molu šargarepa zauzima oko 15 hektara, a duplo više zauzima zelen.

Z. Delić