КАСНИ СЕТВА: Стручњаци пожурују ратаре
Пролећна сетва јарих пољопривредних култура касни због хладног и кишног времена, па стучњаци са новосадског Института за ратарство и повртарство сада саветују да ратари више не чекају, већ да крену у сетву кукуруза, соје и сунцокрета.
Нема више разлога за одлагање, кажу, јер наредних дана треба очекивати извесну стаблизацију времена, па пошто од наредне седмице метеоролози поново предвиђају кишу, у наредним данима сетву треба обавити. Крајем марта и почетком априла било је лепих дана, па су најважнији посао у години неки ратари, који су пожурили са сејањем, урадили, али због априлске хладоће сада стрепе, јер семе није никло.
Кукуруз се код нас највише сеје. Овог пролећа се предвиђа да ће заузети око милион хектара, што захтева време. По речима др Горана Бекавца с Института за ратарство и повртарство, зато би земљорадници требали да крену у њиве чим виде да је површински слој земље просушен, без обзира на то колика је температура земљишта.
– Са сетвом се касни, мада се она не обавља наспрам календара већ како време дозволи – наводи Бекавац. - Ратари који још нису посејали кукуруз добро су урадили, а они који су тај посао већ обавили видеће шта ће се са семеном дешавати када отопли. Уколико семе после две, три седмице проведено у хладној земљи није претерано меко, ратари су добро прошли - у супротном мораће поново да сеју.
Услови за сетву сунцокрета су сада добри, напомиње др Владимир Миклач с Института, указујући да би под овом културом требало да буде између 200.000 и 220.000 хектара. Он указује да ова уљарица боље подноси ниже темературе него кукуруз и да зато треба искористити сваки дан да се сунцокрет посеје.
- Увек је боље да се сетва заврши у априлу него у мају, јер искуства Института показују да у мајској сетви буду мањи просечни приноси – каже Миклач и истиче да има парцела где је сунцокрет већ посејан и семе никло, али биљке споро расту, јер нема сунца.
- Са сетвом соје обично се креће 1. априла, па су је и ове године неки ратари већ посејали првих априлских дана, али није још никла, осим што су се на појединим њивама појавиле клице, јер хладно време успорава раст – напомиње др Војин Ђукић с Института за ратарство. – Има њива где соја није никла, што може да буде лош знак, јер када је семе дуго у хладној земљи, може да се зарази.
Ђукић каже да са сетвом соје не треба журити док се време не стабилизује и да се, уз добре временске прилике, у наредном периоду каснија сетва може надокнадити тако да у мају буде интезивнији раст биљке.
И у Пословном удружењу “Жита Србије” упозоравају да оптимални рок за сетву пролази овог викенда. Према подацима којима располаже Удружење, у марту је шећерна репа засејана на око 40.000 хектара, а за остале пољопривредне културе немају податке.
- У овом тренутку немамо прецизних података о засејаним површинама пролећним пољопривредним културама, зато што падавине нису биле једнаке у свим регионима, али знамо да пољопривредни произвођачи користе сваки дан кад је време лепо да уђу на поља - рекла је директорка “Жита Србије” Сунчица Савовић.
По њеним речима, не треба сумњати да ће сетва бити завршена за десетак дана уколико се лепо време, без кише, настави. - Оно што би требало имати у виду је то да ће усеви свих пролећних култура, па и кукуруза, због касне сетве бити подложнији утицају временских прилика током периода раста и развоја усева – истакла је Сунчица Савовић.
У Кисачу и околини Новог Сада поједини пољопривредници журе да заврше сетву, а има и оних који су то већ урадили.
- Они који су пре кренули још не виде резултат, јер семе није никло, осим шећерне репе – рекао је земљорадник из Кисача Јозеф Фокман, који је сејао кукуруз и соју. - Агро рокови истичу и без обзира на то што је хладно и земља још није довољно топла, хоћу што пре да завршим послао.
Сунцокрет се највише сеје у Банату, али сетва није сасвим завршена. Неки ратари су посејали, а други очекују да ће бити готови у понедељак. Тако је и када је реч о кукурузу и соји. Једни су журили да им киша не поквари планове, а други су обилазили њиве гледајаући да ли је семе проклијало и видљиво на површинском слоју земље.
З. Делић