KASNI SETVA: Stručnjaci požuruju ratare

Nema više razloga za odlaganje, kažu, jer narednih dana treba očekivati izvesnu stablizaciju vremena, pa pošto od naredne sedmice meteorolozi ponovo predviđaju kišu, u narednim danima setvu treba obaviti. Krajem marta i početkom aprila bilo je lepih dana, pa su najvažniji posao u godini neki ratari, koji su požurili sa sejanjem, uradili, ali zbog aprilske hladoće sada strepe, jer seme nije niklo.

Kukuruz se kod nas najviše seje. Ovog proleća se predviđa da će zauzeti oko milion hektara, što zahteva vreme. Po rečima dr Gorana Bekavca s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, zato bi zemljoradnici trebali da krenu u njive čim vide da je površinski sloj zemlje prosušen, bez obzira na to kolika je temperatura zemljišta.

– Sa setvom se kasni, mada se ona ne obavlja naspram kalendara već kako vreme dozvoli – navodi Bekavac. - Ratari koji još nisu posejali kukuruz dobro su uradili, a oni koji su taj posao već obavili videće šta će se sa semenom dešavati kada otopli. Ukoliko seme posle dve, tri sedmice provedeno u hladnoj zemlji nije preterano meko, ratari su dobro prošli - u suprotnom moraće ponovo da seju.

Uslovi za setvu suncokreta su sada dobri, napominje dr Vladimir Miklač s Instituta, ukazujući da bi pod ovom kulturom trebalo da bude između 200.000 i 220.000 hektara. On ukazuje da ova uljarica bolje podnosi niže temerature nego kukuruz i da zato treba iskoristiti svaki dan da se suncokret poseje.

- Uvek je bolje da se setva završi u aprilu nego u maju, jer iskustva Instituta pokazuju da u majskoj setvi budu manji prosečni prinosi – kaže Miklač i ističe da ima parcela gde je suncokret već posejan i seme niklo, ali biljke sporo rastu, jer nema sunca.

- Sa setvom soje obično se kreće 1. aprila, pa su je i ove godine neki ratari već posejali prvih aprilskih dana, ali nije još nikla, osim što su se na pojedinim njivama pojavile klice, jer hladno vreme usporava rast – napominje dr Vojin Đukić s Instituta za ratarstvo. – Ima njiva gde soja nije nikla, što može da bude loš znak, jer kada je seme dugo u hladnoj zemlji, može da se zarazi.

Đukić kaže da sa setvom soje ne treba žuriti dok se vreme ne stabilizuje i da se, uz dobre vremenske prilike, u narednom periodu kasnija setva može nadoknaditi tako da u maju bude intezivniji rast biljke.

I u Poslovnom udruženju “Žita Srbije” upozoravaju da optimalni rok za setvu prolazi ovog vikenda. Prema podacima kojima raspolaže Udruženje, u martu je šećerna repa zasejana na oko 40.000 hektara, a za ostale poljoprivredne kulture nemaju podatke.

- U ovom trenutku nemamo preciznih podataka o zasejanim površinama prolećnim poljoprivrednim kulturama, zato što padavine nisu bile jednake u svim regionima, ali znamo da poljoprivredni proizvođači koriste svaki dan kad je vreme lepo da uđu na polja - rekla je direktorka “Žita Srbije” Sunčica Savović.

Po njenim rečima, ne treba sumnjati da će setva biti završena za desetak dana ukoliko se lepo vreme, bez kiše, nastavi. - Ono što bi trebalo imati u vidu je to da će usevi svih prolećnih kultura, pa i kukuruza, zbog kasne setve biti podložniji uticaju vremenskih prilika tokom perioda rasta i razvoja useva – istakla je Sunčica Savović.

U Kisaču i okolini Novog Sada pojedini poljoprivrednici žure da završe setvu, a ima i onih koji su to već uradili.

- Oni koji su pre krenuli još ne vide rezultat, jer seme nije niklo, osim šećerne repe – rekao je zemljoradnik iz Kisača Jozef Fokman, koji je sejao kukuruz i soju. - Agro rokovi ističu i bez obzira na to što je hladno i zemlja još nije dovoljno topla, hoću što pre da završim poslao.

Suncokret se najviše seje u Banatu, ali setva nije sasvim završena. Neki ratari su posejali, a drugi očekuju da će biti gotovi u ponedeljak. Tako je i kada je reč o kukuruzu i soji. Jedni su žurili da im kiša ne pokvari planove, a drugi su obilazili njive gledajaući da li je seme proklijalo i vidljivo na površinskom sloju zemlje.

        Z. Delić