КАД ПРОРАДЕ ВЕСЕЛЕ МАШИНЕ Из Србије би могло потећи 100 милиона литара ракије
Потписивање Споразума о слободној трговини наше земље са Кином отворило је и пут за извоз наше ракије , домаћег пића без којег не може да прође ниједно весеље а код неких и дан због уверења да је чашица ракије добра за здравље.
Домаћа ракија је аутетично пиће које је познато у нашем ближем окружењу , али у земљама ЕУ и још даље мало ко зна нешто о том алкохолном пићу - казао је за „Дневник” потпредседник Управног одбора Савеза произвођача ракије Србије др Иван Урошевић.
- У Кини је домаћа ракија сасвим непозната и зато су потребне промоције јер се пиће само од себе неће продати, већ озбиљно радити да би се стигло до великог кинског тржишта, где можемо продати не само шљивовицу већ и друге воћне ракије од јабуке, крушке, кајсије и дуње.
Наш саговрник истиче да за нашу ракију знају само на Балкану и Источној Европи и да се зато може причати о производу који је потпуно нов на светском тржишту. Ракију можемо представити и као премијум производ, пошто се за њу користи воће, као најскупља и најзахтевнија сировина у производњи јаких алкохолних пића.
Урошевић наглашава да сада најчешће ракију продајемо у Словенији, Немачкој, Швајцарској, затим у Црној Гори, САД и Аустралији. - У 2021. години извезли смо овог пића у вредности од око шест милиона евра, а већ 2022. године обим продаје је био већи за трећину.
На сајму у Шангају било је пет дестилерија: BB „Клековача” из Бајине Баште, „Горда” из Горњег Милановца, „Симекс” из Суботице , дестилерија „Зарић” из Косјерића и Подрум „Палић” - навео је потпредседник УО Савеза произвођача ракије Србије др Иван Уурошевић. Међу поменутим излагачима, навео је, само дестилерија BB „Клековача” и „Симекс” извозе ракију, док остали настоје да се пробију на страна тржишта.
- У Шангају је било разговора са инокупцима наше ракије, али уговора о извозу није било. Очекује се да се то постигне у наредним месецим или до следећег сајамској наступа - казао је Урошевић.
За кратко време, истакао је , можемо произвести преко 60 милиона литара, од којих 70 посто ракије шљивовице, јер сада већ имамо годишње око 50 милиона литара алкохолног пића.
- У наредном периоду, подизањем нових засада воћа, ракије би могли имати и 100 милиона литара -предочио је Урошевић.
Потпредседник УО Савеза произвођача ракије Србије истиче да је зато представљање дестилерија на недавној сајамској сморти „Винска визија Отвореног Блакана ” и сајму „Про Wine” у Шангају била одлична прилика да се повећа видљивост ракије код инокупаца као националног пића, по чему смо аутентични.
Додуше, како истиче , скуп „Винска визија” протекао је са приметно мањим помињањем и наглашавањем произвођача ракија као учесника сајамске приредбе, премда је било присутно више од 50 дестилерија., али је сајму било далеко већи број посетилаца него прошле године .
З. Делић