Хлеб НЕЋЕ ПОЈЕФТИНИТИ пре нове године ПЕКАРЕ НЕ ЗАНИМА ЦЕНА ЖИТА КОЈА ЈЕ УПОЛА МАЊА ОД ЛАЊСКЕ

Републичке робне резерве откупљивале су пре месец дана нови род за 27,5 динара, а велики трговци у време жетве земљорадницима су плаћали жито 20 динара.

Прошле године пшеница је у ово доба коштала скоро 40 динара што је допринело да пекарски производи ођедном знатно поскупе. Сада, када је цена пшенице скоро упола нижа, пекари не планирају снижења цена наводећи да на цене њихових производа не утиче само цена жита већ и други трошкови - енергенати, закуп локала и плате радника.

Још има брашна од старог рода пшенице

Домаћи стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић наводи да је нови род пшенице лошијег квалитета у односу на лањски и да ће пекарима требати више адитива због лошег зрна. 

- Пшеница јесте сада јефтинија него лане, али ми још користимо брашно од прошле жетве, а на зиму ћемо од новог рода пшенице - рекао је Малешевић.

Удео брашна у хлебу, предочио је, чини мање од 50 одсто трошкова. - Од килограма брашна добије се 1.350 до 1.400 грама хлеба, а килограм добре пшенице може дати 700 грама брашна. Векна свежег хлеба садржи и до 60 одсто воде. Дакле у векни од 500 грама има око 300 грама брашна. Због тога ће цена хлеба и пецива и даље бити висока - истакао је Малешевић.

Додуше, цене пецива сада су далеко приступачније него пре неколико месеци. Она пуњено слатким намазима, сухомеснатим производима и сиром сада коштају мало изнад стотину динара, док је бело пециво и даље скупо јер се кифле и переце продају по 50 динара што је више него два килограма пшенице. Векна хлеба је од 80 динара па навише, а такозвани народни хлеб „сава”  до краја новембра и даље ће коштати 54 динара пошто је надавно измењена Уреба Владе Србије о цени и промету тог хлеба.

- Нове, ниже цене пецива и хлеба неће бити јер њихово коштање зависи и од других ставки, гориво час поскупи час појефтини, а струја ће поскупети за месец, два дана - изјавио је за „Дневник„ председник Уније пекара Србије Зоран Пралица. - У пекарству влада велика конкуренција и свака пекара има свој производни програм и у односу на потражњу пецива меси и формира цене. Готово све пекаре су од пре два,три месеца кориговале цене пецива наниже и не могу више да их спуштају јер да би мала занатска пекара опстала потребно је, у просеку, да дневно прода хлеба и пецива за 50.000 динара. Тада је предузетник на позитивној нули тако да постоји више разлога зашто пекарски производи не могу да буду јефтинији иака је цена пшенице ниска.

Пралица је подвукао да ни такозвани народни хлеб „сава”, који је почетком јуна снижен за три динара и сада кошта 54 динара, неће појефинити до Ново године. - Нова нижа цена „саве” могућа је само ако енергенти појетфине, али то се не очекује - нагласио је Пралица и подвукао да би векна хлеба „сава„ требала да кошта између 80 и 90 динара да пекарима држава не помаже.

Председник Уније пекара Србије је указао и на то да се „сава” више купује него раније. - Сада су пекари прешле сасвим да месе хлеб „сава„ јер се више купује у односу на онај од специјалних врсти брашна. Раније су пекари мање пекле „саву” пошто је обавеза да имају трећину те врсте хелба у односу на укупни број свих врста векни на полицама. Сада, када се више продаје више га је и у промету, а зараду од хлеба „сава„ пекари немају, што је, такође, разлог зашто народни хлеб не може да буде јефтинији.

Мада потрошачима прво пада у очи цена белог пецива, кифле и переца од 50 динара, Пралица наглашава да се бела пецива најслабије продају.

- Пекари немају зараду на белом пециву, као што се мисли. Некада су кифле биле најтраженије, током дана се, својевремено, продавало и по више хиљада комада, а сада их, мада су најјефтиније у односу на друго пециво, пекари не продају ни 200 комада - навлашава Пралица.

З. Делић