Hleb NEĆE POJEFTINITI pre nove godine PEKARE NE ZANIMA CENA ŽITA KOJA JE UPOLA MANJA OD LANJSKE

Republičke robne rezerve otkupljivale su pre mesec dana novi rod za 27,5 dinara, a veliki trgovci u vreme žetve zemljoradnicima su plaćali žito 20 dinara.

Prošle godine pšenica je u ovo doba koštala skoro 40 dinara što je doprinelo da pekarski proizvodi ođednom znatno poskupe. Sada, kada je cena pšenice skoro upola niža, pekari ne planiraju sniženja cena navodeći da na cene njihovih proizvoda ne utiče samo cena žita već i drugi troškovi - energenati, zakup lokala i plate radnika.

Još ima brašna od starog roda pšenice

Domaći stručnjak za pšenicu prof. dr Miroslav Malešević navodi da je novi rod pšenice lošijeg kvaliteta u odnosu na lanjski i da će pekarima trebati više aditiva zbog lošeg zrna. 

- Pšenica jeste sada jeftinija nego lane, ali mi još koristimo brašno od prošle žetve, a na zimu ćemo od novog roda pšenice - rekao je Malešević.

Udeo brašna u hlebu, predočio je, čini manje od 50 odsto troškova. - Od kilograma brašna dobije se 1.350 do 1.400 grama hleba, a kilogram dobre pšenice može dati 700 grama brašna. Vekna svežeg hleba sadrži i do 60 odsto vode. Dakle u vekni od 500 grama ima oko 300 grama brašna. Zbog toga će cena hleba i peciva i dalje biti visoka - istakao je Malešević.

Doduše, cene peciva sada su daleko pristupačnije nego pre nekoliko meseci. Ona punjeno slatkim namazima, suhomesnatim proizvodima i sirom sada koštaju malo iznad stotinu dinara, dok je belo pecivo i dalje skupo jer se kifle i perece prodaju po 50 dinara što je više nego dva kilograma pšenice. Vekna hleba je od 80 dinara pa naviše, a takozvani narodni hleb „sava”  do kraja novembra i dalje će koštati 54 dinara pošto je nadavno izmenjena Ureba Vlade Srbije o ceni i prometu tog hleba.

- Nove, niže cene peciva i hleba neće biti jer njihovo koštanje zavisi i od drugih stavki, gorivo čas poskupi čas pojeftini, a struja će poskupeti za mesec, dva dana - izjavio je za „Dnevnik„ predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. - U pekarstvu vlada velika konkurencija i svaka pekara ima svoj proizvodni program i u odnosu na potražnju peciva mesi i formira cene. Gotovo sve pekare su od pre dva,tri meseca korigovale cene peciva naniže i ne mogu više da ih spuštaju jer da bi mala zanatska pekara opstala potrebno je, u proseku, da dnevno proda hleba i peciva za 50.000 dinara. Tada je preduzetnik na pozitivnoj nuli tako da postoji više razloga zašto pekarski proizvodi ne mogu da budu jeftiniji iaka je cena pšenice niska.

Pralica je podvukao da ni takozvani narodni hleb „sava”, koji je početkom juna snižen za tri dinara i sada košta 54 dinara, neće pojefiniti do Novo godine. - Nova niža cena „save” moguća je samo ako energenti pojetfine, ali to se ne očekuje - naglasio je Pralica i podvukao da bi vekna hleba „sava„ trebala da košta između 80 i 90 dinara da pekarima država ne pomaže.

Predsednik Unije pekara Srbije je ukazao i na to da se „sava” više kupuje nego ranije. - Sada su pekari prešle sasvim da mese hleb „sava„ jer se više kupuje u odnosu na onaj od specijalnih vrsti brašna. Ranije su pekari manje pekle „savu” pošto je obaveza da imaju trećinu te vrste helba u odnosu na ukupni broj svih vrsta vekni na policama. Sada, kada se više prodaje više ga je i u prometu, a zaradu od hleba „sava„ pekari nemaju, što je, takođe, razlog zašto narodni hleb ne može da bude jeftiniji.

Mada potrošačima prvo pada u oči cena belog peciva, kifle i pereca od 50 dinara, Pralica naglašava da se bela peciva najslabije prodaju.

- Pekari nemaju zaradu na belom pecivu, kao što se misli. Nekada su kifle bile najtraženije, tokom dana se, svojevremeno, prodavalo i po više hiljada komada, a sada ih, mada su najjeftinije u odnosu na drugo pecivo, pekari ne prodaju ni 200 komada - navlašava Pralica.

Z. Delić