Дневник у Руском Крстуру: Црвене роге добро родиле за најбољи ајвар

Рускокрстурски повртари посејали су паприку на 350 хектара, и уз црвену рогу, додали и нове сорте – бабуру и парадајз-паприку, у намери да се у наредним годинама опробају и у гајењу тих врста.

Те две сорте заузеле су свега десетак хектара у атару, али су њихов род проиозвиђачи унапред продали, док за црвену рогу пољопривредници у Руском Крстуру немају уговоре с купцима већ трговци навелико долазе на седам-осам откупних места у селу, плаћају и утоварају род, који после продају у земљи и изван Србије.

Ове године род је поранио због великих врућина, али се повртари не жале, паприка је крупна и месната, и у првим данима бебре имала је и добру откупну цену –килограм је на велико коштао 90 динара. Сада се по тој цени килограм паприке продаје на мало на најпрометнијој новосадаској Футошкој пијаци, док откупљивачи плаћају на велико 65 динара.

Још се поуздано не зна колики ће бити приноси по хектару јер произвођачи још нису прешли целе површине, али гледајући како паприка изгледа, сматрају да не би требало да буде испод 50 тона.

У овој берби, због честих пролећних киша, више од 80 осто рода биће прве класе. Гледајући прошлу годину, када услед леда паприка није могла да се опорави, безмало целокупан принос био је друге класе.

Тренутне високе дневне температуре кваре изглед тог поврћа те се на неким њивама могу видети и ожеготине од сунца, али произвођачи указују на то да је паприка доброг квалитета.

Род се не може упоредити по квалитету ни приносима с лањским: паприке су уједначеног изгледа, дугачке, крупне и тешке, каже Жељко Орос, који тек четврту годину гаји папирику, док су његови родитељи „у паприци” три деценије.

Бераче имамо из Крстура и околних села, али су то махом  средњошколци или пензионери. Мало је сезонских радника у пуној радној снази, оних у средњим годинама, па стрепимо шта ће бити касније. Омладина полази у школу, а за старије људе рад на њиви по сунцу, а касније сортирање паприке стојећи уз приколицу, није лак посао, треба бити издржљив и здрав, наглашава Орос, и додаје да сат наднице кошта 250 динара и да уз то иде и плаћен превоз.

Сада је, додаје наш саговорник, откупна цена килограма паприке на велико 65 динара и нада се да ће се што дуже одржати јер у јутро паприке, док не доспе за брање, треба уложити 2.500 евра.

Његово јутро паприке је под заливним системом за који је добио подстицаје од Покрајине. Догодине планира да стави и фолије за сенчење ради заштите од сунца. 

Мрежа за сенчање није ми била потребна ове године, али ју је доста повртара ставило и спасло део рода. Зато размишљам о томе да се спремим за сваки случај догодине, наводи Орос.

У погледу радне снаге која се тешко налази, он каже да су се за почетак посла у Крстуру сви произвођачи снашли, али стрепе шта ће бити надаље. Брање паприке ће се одужити до првог мраза, а велики део радне снаге чине средљошколци који само што нису кренули у школу.

З. Делић