Погубно вођење држaвнe фирмe – профит странцима

Да ли Србија има снаге да стане на пут овим штеточинама и јефтиним продавцима крупних српских националних интереса, посебно економских, који су најболнији и са највећим последицама за народ.

Драстичан пример како се пословање једне државне фирме предаје у руке странаца, а тиме и држава је рад Мире Петровић, која је на место в.д. директора „Поште Србије” дошла са места саветнице тадашњег директора Поште Србије Милана Кркобабића, иначе председника ПУПС-а. Наиме, њен кабинет је на свој интернет сајт поставио понуду Addiko банке упућену свим запосленима у овом јавном предузећу у којој им нуде много лепих бесплатних услуга само под једним условом - да своје плате пребаце на рачуне у њиховој банци.

То практично значи да би више од 14.000 рачуна могло бити отворено у једној страној банци, а у исто време отима се посао Банци поштанској штедионици, чији су сувласници са 24,18 одсто. То значи да на крају сваке пословне године, у централну банчину касу у Аустрији,  из Србије стижу профити…

И није ово никаква посебна новина, у Србији то траје  од 2000. године. Јер, не треба заборавити  како је Г17 са Млађаном Динкићем, Лабусом и још некима угасио четири највеће српске државне банке –да би на њихово место стигле зеленашке стране банке крајње сумњивог  порекла, капитала и власништва. После 5. октобра, укинута је Служба друштвеног књиговодства – СДК како би тај посао преузеле стране банке. Али то није најгоре што нам се десило јер више нема никакве валидне контроле учесника у платном промету што је трагично и погубно за економију једне земље, наводи embargo.rs.

Нова директорка „Поште Србије“ Мира Петровић, кадар ПУПС, на ову позицију је дошла иако нема одговарајућу стручну спрему, а на предлог Надзорног одбора овог јавног предузећа чији је члан брат Петровићеве, Драган Гргуревић. Мира Петровић своју каријеру почела је на месту секретарице преседника ПУПС Милана Кркобабића, а успела је да буде његова наследница на месту директора „Поште Србије“.

Она лично, не чини ништа да прошири обим посла запосленима, напротив, битно утиче на смањење, како количине посла, тако и  профита фирме. После поштанских услуга које су преузеле мењачнице, и друге мање фирмице, тај посао преузимају и велики трговински ланци, попут Максија, Темпа и других…ово руководство Поште Србије  чини све да ову државну фирму сасвим осиромаши и на крају и угаси. Наиме, Јавно предузеће Поште Србије су до 2002.године били оснивач и већински власник Банке поштанске штедионице са више од 70 одсто акција. Данас Поште Србије имају 24,18 одосто акција у БПШ.

Стратешка одлука  сваког досадашњег  руководства била је да запослени отварају рачуне за пријем плата управо у овој банци. И да остварују сва друга права која имају у свакој банци: уплате, исплате, плаћање са картица и пребацивање новца на друге рачуне у другим банкама, обезбеђивање прихватне мреже за домаће и међународне платне картице, подизање и плаћање чековима. Осим тога Поште су користиле услуге транспорта новца, укључујући и готовину за исплату на шалтерима Поште. Тренутно 14.868 запослених у Пошти Србије зараду прима посредством текућих рачуна у БПШ. Такође више од 600.000 пензионера и сви корисници социјалних примања  исплаћују се посредством Банке поштанске штедионице, на шалтерима Пошта Србије без додатних трошкова, које у име корисника сноси Банка поштанска штедионица.

Ова брука не сме остати само тема новинских текстова. Ако коначно желимо да Србију учинимо земљом достојном њених грађана и земљу у коју треба да долазе инвеститори – онда овакве ствари више не смеју да се понове, јер иначе обезвређујемо сва настојања Владе Србије и председника Александра Вучића да Србија настави ка путу опоравка и бољег места за живот.

(embargo.rs)