Пензије и плате највероватније веће од Нове године

у јавном сектору у српском буyету има и најављује да ће обећање дато пре неколико месеци о највећим пензијама до сада бити испуњено. Гувенерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић потврђује премијерову тврдњу  о постојању простора за повећање плата и пензија.

Дакле, ако је веровати нашим креаторима економске политике уштеде у српском буџету су довољне за блажу корекцију примања за око милион пензионера, којима пензија није ни смањивана и који нису ни допринели уштеди од две милијарде, и за око 100.000 запослених у јавном сектору чија примања такође нису смањивана. Они су заправо „срећници“ који ће се овајдити због чињенице да Србија има потпуно покривен текући дефицит. Преосталих 700.000 пензионера и остали запослени у јавном сектору, а процењује се да их има још 500.000, такође би требало да добију нешто, али то нешто за њих неће бити повећање у односу на оно што им је привремено умањено, већ само повратак дела онога што им је зарад уштеде узето.

Када је све спремно и када новца има , онда се с правом може поставити питање зашто се са корекцијом, па била она два или пет процената, не иде већ од 1.октобра, када би према Закону о ПИО требало да буде редовно усклађивање пензија. Одговор за то претходних дана дао је Душан Вујовић, министар финансија Владе Србије који је лепо објаснио „возни ред“ у којем је главни машиновођа ММФ. Наиме, у новембру ће Влада Србије имати следећу ревизију договора са ММФ и ту се очекује коначна одлука о повећању пензија и плата. Чак и да делегација ММФ-а пристане и прихвати аргументе Владе Србије да има простора за повећање пензија и плата и договори се проценат у којем би се оне заиста повећале, одлука тада не може бити донета. Министар финансија Вујовић објашњава да за финално одобрење ваља сачекати седницу Савета директора ММФ-а половином децембра.

Мада сам министар финансија још увек не зна или неће да каже о коликом проценту повећања плата и пензија се може говорити тврдећи да ће то определити управо фискални простор, он истиче да без обзира колико он на крају буде Србија мора да покаже да ће моћи да поднесе трошак повећања а да не склизне с пута ка смањивању дефицита. Много је тога мора и треба, а рок за повећање пензија , сада је сасвим јасно, померен је с октобра на децембар. Чак је и тај децембар споран. Јер, ако ће се повећати пензије за децембар онда то значи да пензионери и део запослених у јавном сектору дебљи чек добија тек у јануару, када се деле децембарске пензије и плате. Јер, не сме се заборавити да се и једна и друга принадлежност исплаћују уназад односно да се децембарка примања исплаћују у јануару наредне године. Значило би то, пак, да ове године нема ништа од повећања пензија и плата, иако је то обећано још пре неколико месеци. Једино што би креатори економске политике Србије могли да ураде јесте новогодишња исплата пензија и плата , тако што би наложили да се оне морају исплатити пре Нове године, што је мало вероватно с обзиром да је кратко време између доношење коначне одлуке Савета директора ММФ половином децембара и Нове године.

Проста рачуница показује да би просечна пензија у Србији, уколико се одобри повећање од два процента, била већа за 500 динара, док би они са најнижим примањима имали дебљи чек за  276 динара. Уколико би, пак, повећање износило пет процената онда би просечна пензија била већа за 1.150, а најнижа за 690 динара. Дакакако, за пензионере је повећање од пет процената далеко повољније, али о толиком постотку се и не прича. Њега више прижељкују сами пензионери и пензионерске организације него што је он у рачуници креатора економске политике и обећања које су се претходних месеци могла чути.

Љ. Малешевић

Најбоље не журити

Економски стручњаци ни једног тренутка нису оспорили добро стање у српском буџету нису су умањили значај штедњи које су мере Владе Србије донеле.

Но, сви су сматрали да оно што је добијено на ћуприји не треба потрошити на мосту, односно да се уштеда остварена на смањењу плата и пензија не сме трошити да корекцију истих у току ове године. Сматрају да то ваља оставити за 2016. годину  и видети да ли ће она имати добре резултате као сада, па ако се то потврди онда повећати пензије и плате. Онда би то повећање могло бити и веће од свега неколико процената, што опет зависи од буџета. Уколико су тачне прогнозе министра Вујовића добрим делом ће се остварити препоруке економиста, да до корекција пензија и плата ипак дође наредне године.