Penzije i plate najverovatnije veće od Nove godine

u javnom sektoru u srpskom buyetu ima i najavljuje da će obećanje dato pre nekoliko meseci o najvećim penzijama do sada biti ispunjeno. Guvenerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković potvrđuje premijerovu tvrdnju  o postojanju prostora za povećanje plata i penzija.

Dakle, ako je verovati našim kreatorima ekonomske politike uštede u srpskom budžetu su dovoljne za blažu korekciju primanja za oko milion penzionera, kojima penzija nije ni smanjivana i koji nisu ni doprineli uštedi od dve milijarde, i za oko 100.000 zaposlenih u javnom sektoru čija primanja takođe nisu smanjivana. Oni su zapravo „srećnici“ koji će se ovajditi zbog činjenice da Srbija ima potpuno pokriven tekući deficit. Preostalih 700.000 penzionera i ostali zaposleni u javnom sektoru, a procenjuje se da ih ima još 500.000, takođe bi trebalo da dobiju nešto, ali to nešto za njih neće biti povećanje u odnosu na ono što im je privremeno umanjeno, već samo povratak dela onoga što im je zarad uštede uzeto.

Kada je sve spremno i kada novca ima , onda se s pravom može postaviti pitanje zašto se sa korekcijom, pa bila ona dva ili pet procenata, ne ide već od 1.oktobra, kada bi prema Zakonu o PIO trebalo da bude redovno usklađivanje penzija. Odgovor za to prethodnih dana dao je Dušan Vujović, ministar finansija Vlade Srbije koji je lepo objasnio „vozni red“ u kojem je glavni mašinovođa MMF. Naime, u novembru će Vlada Srbije imati sledeću reviziju dogovora sa MMF i tu se očekuje konačna odluka o povećanju penzija i plata. Čak i da delegacija MMF-a pristane i prihvati argumente Vlade Srbije da ima prostora za povećanje penzija i plata i dogovori se procenat u kojem bi se one zaista povećale, odluka tada ne može biti doneta. Ministar finansija Vujović objašnjava da za finalno odobrenje valja sačekati sednicu Saveta direktora MMF-a polovinom decembra.

Mada sam ministar finansija još uvek ne zna ili neće da kaže o kolikom procentu povećanja plata i penzija se može govoriti tvrdeći da će to opredeliti upravo fiskalni prostor, on ističe da bez obzira koliko on na kraju bude Srbija mora da pokaže da će moći da podnese trošak povećanja a da ne sklizne s puta ka smanjivanju deficita. Mnogo je toga mora i treba, a rok za povećanje penzija , sada je sasvim jasno, pomeren je s oktobra na decembar. Čak je i taj decembar sporan. Jer, ako će se povećati penzije za decembar onda to znači da penzioneri i deo zaposlenih u javnom sektoru deblji ček dobija tek u januaru, kada se dele decembarske penzije i plate. Jer, ne sme se zaboraviti da se i jedna i druga prinadležnost isplaćuju unazad odnosno da se decembarka primanja isplaćuju u januaru naredne godine. Značilo bi to, pak, da ove godine nema ništa od povećanja penzija i plata, iako je to obećano još pre nekoliko meseci. Jedino što bi kreatori ekonomske politike Srbije mogli da urade jeste novogodišnja isplata penzija i plata , tako što bi naložili da se one moraju isplatiti pre Nove godine, što je malo verovatno s obzirom da je kratko vreme između donošenje konačne odluke Saveta direktora MMF polovinom decembara i Nove godine.

Prosta računica pokazuje da bi prosečna penzija u Srbiji, ukoliko se odobri povećanje od dva procenta, bila veća za 500 dinara, dok bi oni sa najnižim primanjima imali deblji ček za  276 dinara. Ukoliko bi, pak, povećanje iznosilo pet procenata onda bi prosečna penzija bila veća za 1.150, a najniža za 690 dinara. Dakakako, za penzionere je povećanje od pet procenata daleko povoljnije, ali o tolikom postotku se i ne priča. Njega više priželjkuju sami penzioneri i penzionerske organizacije nego što je on u računici kreatora ekonomske politike i obećanja koje su se prethodnih meseci mogla čuti.

LJ. Malešević

Najbolje ne žuriti

Ekonomski stručnjaci ni jednog trenutka nisu osporili dobro stanje u srpskom budžetu nisu su umanjili značaj štednji koje su mere Vlade Srbije donele.

No, svi su smatrali da ono što je dobijeno na ćupriji ne treba potrošiti na mostu, odnosno da se ušteda ostvarena na smanjenju plata i penzija ne sme trošiti da korekciju istih u toku ove godine. Smatraju da to valja ostaviti za 2016. godinu  i videti da li će ona imati dobre rezultate kao sada, pa ako se to potvrdi onda povećati penzije i plate. Onda bi to povećanje moglo biti i veće od svega nekoliko procenata, što opet zavisi od budžeta. Ukoliko su tačne prognoze ministra Vujovića dobrim delom će se ostvariti preporuke ekonomista, da do korekcija penzija i plata ipak dođe naredne godine.