Оживела прича о руском гасоводу

обнављању пројекта „Турски ток”, а сада је и турски председник Реyеп Тајип Ердоган рекао да је Турска спремна да одмах предузме кораке који су потребни за имплементацију пројекта тог гасовода. Готово истовремено, из Москве је најављено да би могао оживети и пројекат „Јужни ток” уколико Европска унија покаже вољу за то, а из Бугарске се могло чути да су та земља и Русија договориле васкрсавање отказаног гасовода „Јужни ток” преко Црног мора и изградњу нуклеарне електране Белене јер званична Софија настоји да смањи плаћања за неизвршене уговорне обавезе према Русији.

Тако се прича о гасоводу/има преко којег/их би се Европа снабдевала природним гасом, која траје већ годинама, наставља. Нажалост, све и остаје на нивоу приче јер ниједан од гасовода није започет, није извесно када ће и да ли ће, а не зна се ни којом би трасом био грађен. А предлога је до сада било много. О изградњи гасовода „Јужни ток” говори се већ целу деценију, он је најављиван као најекономичније и најбоље решење за транспорт гаса из Русије ка Европи, његова изградња је чак и започела, али је 2014. године све стало због неусклађености с прописима у ЕУ. Годишњи капацитет тог гасовода био је планиран на око 63 милијарде кубних метара гаса, који би до Европе стизао трасом испод Црног мора и преко земаља Балканског полустрва, укључујући и Србију.

Након одустајања од изградње тог гасовода, говорило о пројекту изградње гасовода „Турски ток”, преко територије Турске, са сличним капацитетом као и „Јужни ток” и нешто измењеном трасом, али се и од њега одустало, а потом су се низали „Источни лук”, пројекат „Тесла”, односно продужетак гасовода „Турски ток”, с капацитетом од око 27 милијарди кубних метара гаса годишње, Трансјадрански гасовод...

Дакле, још се ништа поуздано не зна о изградњи гасовода, али се поуздано зна да је Европи потребан гас. Тржиште за тај енергент расте и предвиђа се да ће потрошња гаса у Европи до 2030. године, уместо 450 милијарди кубика годишње, износити 600 милијарди. Такође, стручњаци истичу да утечњени гас, због више цене, још увек није алтернатива руском гасу, а извоз гаса из Русије у Европу је прошле године повећан осам одсто.

Времена за одлуку о томе који ће гасовод бити грађен и преко територија којих држава ће ићи све је мање, а то се посебно односи на земље Југоисточне Европе. Наиме, за 2020. годину најављен је престанак испоруке гаса из Русије преко Украјине. Тим правцем се годишње транспортује око 80 милијарди кубних метара гаса ка Европи, а ако он буде обустављен, земље које се налазе на транспортном систему преко Украјине, а међу њима је и Србија, суочиће се с недостатком гаса.

Д. Млађеновић

Пројекти ће бити у складу с прописима ЕУ

Бугарски премијер Бојко Борисов рекао је да су Бугарска и Русија договориле формирање радних група које ће пронаћи начин за обнављање радова на изградњи гасовода „Јужни ток” преко Црног мора и изградњу нуклеарне електране Белене. О овим пројектима Борисов је разговарао и с Европском комисијом, а они ће, како је рекао, бити урађени у складу с прописима ЕУ. Он је истакао да је Бугарска суочена с тешким судским процесом због међувладиних уговора о гасоводу „Јужни ток” који су потписани 2006. године, пре него је ЕУ увела нове захтеве енергетској индустрији.