Oživela priča o ruskom gasovodu

obnavljanju projekta „Turski tok”, a sada je i turski predsednik Reyep Tajip Erdogan rekao da je Turska spremna da odmah preduzme korake koji su potrebni za implementaciju projekta tog gasovoda. Gotovo istovremeno, iz Moskve je najavljeno da bi mogao oživeti i projekat „Južni tok” ukoliko Evropska unija pokaže volju za to, a iz Bugarske se moglo čuti da su ta zemlja i Rusija dogovorile vaskrsavanje otkazanog gasovoda „Južni tok” preko Crnog mora i izgradnju nuklearne elektrane Belene jer zvanična Sofija nastoji da smanji plaćanja za neizvršene ugovorne obaveze prema Rusiji.

Tako se priča o gasovodu/ima preko kojeg/ih bi se Evropa snabdevala prirodnim gasom, koja traje već godinama, nastavlja. Nažalost, sve i ostaje na nivou priče jer nijedan od gasovoda nije započet, nije izvesno kada će i da li će, a ne zna se ni kojom bi trasom bio građen. A predloga je do sada bilo mnogo. O izgradnji gasovoda „Južni tok” govori se već celu deceniju, on je najavljivan kao najekonomičnije i najbolje rešenje za transport gasa iz Rusije ka Evropi, njegova izgradnja je čak i započela, ali je 2014. godine sve stalo zbog neusklađenosti s propisima u EU. Godišnji kapacitet tog gasovoda bio je planiran na oko 63 milijarde kubnih metara gasa, koji bi do Evrope stizao trasom ispod Crnog mora i preko zemalja Balkanskog polustrva, uključujući i Srbiju.

Nakon odustajanja od izgradnje tog gasovoda, govorilo o projektu izgradnje gasovoda „Turski tok”, preko teritorije Turske, sa sličnim kapacitetom kao i „Južni tok” i nešto izmenjenom trasom, ali se i od njega odustalo, a potom su se nizali „Istočni luk”, projekat „Tesla”, odnosno produžetak gasovoda „Turski tok”, s kapacitetom od oko 27 milijardi kubnih metara gasa godišnje, Transjadranski gasovod...

Dakle, još se ništa pouzdano ne zna o izgradnji gasovoda, ali se pouzdano zna da je Evropi potreban gas. Tržište za taj energent raste i predviđa se da će potrošnja gasa u Evropi do 2030. godine, umesto 450 milijardi kubika godišnje, iznositi 600 milijardi. Takođe, stručnjaci ističu da utečnjeni gas, zbog više cene, još uvek nije alternativa ruskom gasu, a izvoz gasa iz Rusije u Evropu je prošle godine povećan osam odsto.

Vremena za odluku o tome koji će gasovod biti građen i preko teritorija kojih država će ići sve je manje, a to se posebno odnosi na zemlje Jugoistočne Evrope. Naime, za 2020. godinu najavljen je prestanak isporuke gasa iz Rusije preko Ukrajine. Tim pravcem se godišnje transportuje oko 80 milijardi kubnih metara gasa ka Evropi, a ako on bude obustavljen, zemlje koje se nalaze na transportnom sistemu preko Ukrajine, a među njima je i Srbija, suočiće se s nedostatkom gasa.

D. Mlađenović

Projekti će biti u skladu s propisima EU

Bugarski premijer Bojko Borisov rekao je da su Bugarska i Rusija dogovorile formiranje radnih grupa koje će pronaći način za obnavljanje radova na izgradnji gasovoda „Južni tok” preko Crnog mora i izgradnju nuklearne elektrane Belene. O ovim projektima Borisov je razgovarao i s Evropskom komisijom, a oni će, kako je rekao, biti urađeni u skladu s propisima EU. On je istakao da je Bugarska suočena s teškim sudskim procesom zbog međuvladinih ugovora o gasovodu „Južni tok” koji su potpisani 2006. godine, pre nego je EU uvela nove zahteve energetskoj industriji.