Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Од нове 2022. уводе се електронске форме пословања

31.12.2021. 11:33 11:37
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: Увођење електронских форми пословања, већа примања запослених и пензионера, нове олакшице на плате у виду ослобађања од дела пореза и доприноса, као и лакше пословање у региону у оквиру иницијативе Отворени Балкан, најважније су новине које се очекују у економској 2022. години.

Електронске форме пословања уводе се системским законима о фискализацији и електронском фактурисању, чија примена почиње у 2022. години, и треба да олакшају и појефтине пословање и смање сиву економију.



Само увођење нове фискализације би, како се процењује, годишње могло да уштеди привреди око 10 милиона евра, јер више неће бити потребно штампање контролних трака, њихово чување, сервис уређаја.



На пословање ће свакако, и то позитивно утицати и нове пореске олакшице уведене изменама Закона о порезу на доходак грађана као и доприносима за обавезно социјално осигурање, међу којима је и ослобађање од плаћања дела пореза и доприноса за пензијско инвалидско осигурање за одређене категорије новозапослених.



Такође и подизање неопорезивог износа зараде са 18.300 на 19.300 динара месечно, те смањење стопе доприноса за пензијско и инвалидско осигурање са 25,5 на 25 одсто.



Следеће године повећаће се плате запослених у јавном сектору и то између седам и осам процената, пензије ће порасти за 5,5 одсто, па ће просечно пензионерско примање износити око 31.000 динара.



Биће повећана и минимална зарада и то за 9,4 одсто а са овим повећањем минималац ће бити нешто више од 35.000 динара.



Као резултат недавних договора у Тирани везаних за иницијативу Отворени Балкан, од следеће године почеће да важе јединствене радне дозволе у три земље које чине ову иницијативу дакле у Србији, Северној Македонији и Албанији.



Такође ће се увести јединствен фитосанитарни и ветеринарски систем провере, што ће, како се очекује, омогућити бржи проток робе на границама и смањити некадашње гужве и чекања на граничним прелазима.



Када је реч о новим, најважнијим законским новинама, нова, е фискализација биће од 1. маја обавезна за све фискалне обвезнике а до тада траје прелазни период током кога се они оспособљавају за нови модел фискализације.



Он подразумева коришћење електронског фискалног уређаја, путем кога ће обвезник фискализације у тренутку продаје издавати фискални рачун са кју ар (QR) кодом, а купац или корисник услуга ће моћи на мобилном телефону да провери да ли је рачун који му је издат валидан.



Фискални уређај, осим касе моћи ће да буде и рачунар, таблет, мобилни телефон.



Држава увођење фискализације помаже се по 100 евра, у динарској противвредности, по фискалном уређају и по продајном месту, а обвезници, који су prеthodno били дужни да пријаве своја продајна места, до краја јануара могу да се јаве за државне субвенције.



Такође, 1. маја почеће и прва фаза примене Закона о електронском фактурисању од када ће јавни сектор бити обавезан да прима и чува електронске фактуре, као и да е фактуре издаје другим субјектима из јавног сектора.



Првобитно је било предвиђено да ова одредба почиње да се примењује већ од 1. јануара 2022. али је на захтев корисника одложена за четири месеца.



Остали термини из првобитног предлога нису мењани, па је остала обавеза приватних фирми да од 1. маја издају електронске фактуре јавном сектору као и да од 1. јула примају и чувају електронску фактуру коју је издао јавни сектор и друга приватна предузећа.



Последња фаза примене почиње 1. јануара 2023. када ће издавање и чување електронских фактура бити обавезно и у трансакцијама између приватних фирми.



Међу најважнијим добробитима од увођења е фактура је она да ће се, уколико се поклопе улазна и излазна фактура, порез на додату вредност фирмама враћати истог дана, што је и био један од захтева привредника.



Када је реч о новим пореским и олакшицама у плаћању доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, прва се односи на послодавце који запосле раднике који од почетка 2019. до краја фебруара 2022. нису радили.



Послодавци се ослобађају плаћања 70 одсто пореза на њихове зараде ако су веће од 76.500 динара месечно и то до краја 2024. године као и плаћања доприноса и то потпуно.



Друга нова олаксица се односи на послодавце који се баве истраживањем и развојем који су Законом о порезу на доходак грађана ослобођени плаћања 70 одсто пореза на зараде радника ангажованих на пословима истраживања и развоја, а изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање биће потпуно ослобођени плаћања ових доприноса.



Обе ове олакшице почињу да се примењу од 1. марта 2022. године, а од 1. јануара се продужава примена постојећих олакшица у виду права на повраћај дела плаћеног пореза по основу зараде новозапосленог лица од 65 до 75 одсто са краја 2021. на крај 2022. године.



Продужава се и важење олакшица за послодавце који запосле квалификоване раднике, у виду ослобађања плаћања пореза на зараду новозапослених.



Ове олакшице омогућене су законским решењима везаним за порез на доходак грађана, док је онима која дефинишу област пензијско-инвалидског осигурања продужено право на повраћај дела плаћених доприноса на зараде новозапослених од 65 до 75 одсто са краја 2021. на крај 2022. године.



Продужен је и период важења олакшице за послодавце који запосле квалификоване раднике, па су они ослобађени плаћања дела доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Пише:
Пошаљите коментар