Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Od nove 2022. uvode se elektronske forme poslovanja

31.12.2021. 11:33 11:37
Piše:
Foto: pixabay.com

BEOGRAD: Uvođenje elektronskih formi poslovanja, veća primanja zaposlenih i penzionera, nove olakšice na plate u vidu oslobađanja od dela poreza i doprinosa, kao i lakše poslovanje u regionu u okviru inicijative Otvoreni Balkan, najvažnije su novine koje se očekuju u ekonomskoj 2022. godini.

Elektronske forme poslovanja uvode se sistemskim zakonima o fiskalizaciji i elektronskom fakturisanju, čija primena počinje u 2022. godini, i treba da olakšaju i pojeftine poslovanje i smanje sivu ekonomiju.



Samo uvođenje nove fiskalizacije bi, kako se procenjuje, godišnje moglo da uštedi privredi oko 10 miliona evra, jer više neće biti potrebno štampanje kontrolnih traka, njihovo čuvanje, servis uređaja.



Na poslovanje će svakako, i to pozitivno uticati i nove poreske olakšice uvedene izmenama Zakona o porezu na dohodak građana kao i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, među kojima je i oslobađanje od plaćanja dela poreza i doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje za određene kategorije novozaposlenih.



Takođe i podizanje neoporezivog iznosa zarade sa 18.300 na 19.300 dinara mesečno, te smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5 na 25 odsto.



Sledeće godine povećaće se plate zaposlenih u javnom sektoru i to između sedam i osam procenata, penzije će porasti za 5,5 odsto, pa će prosečno penzionersko primanje iznositi oko 31.000 dinara.



Biće povećana i minimalna zarada i to za 9,4 odsto a sa ovim povećanjem minimalac će biti nešto više od 35.000 dinara.



Kao rezultat nedavnih dogovora u Tirani vezanih za inicijativu Otvoreni Balkan, od sledeće godine počeće da važe jedinstvene radne dozvole u tri zemlje koje čine ovu inicijativu dakle u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.



Takođe će se uvesti jedinstven fitosanitarni i veterinarski sistem provere, što će, kako se očekuje, omogućiti brži protok robe na granicama i smanjiti nekadašnje gužve i čekanja na graničnim prelazima.



Kada je reč o novim, najvažnijim zakonskim novinama, nova, e fiskalizacija biće od 1. maja obavezna za sve fiskalne obveznike a do tada traje prelazni period tokom koga se oni osposobljavaju za novi model fiskalizacije.



On podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem koga će obveznik fiskalizacije u trenutku prodaje izdavati fiskalni račun sa kju ar (QR) kodom, a kupac ili korisnik usluga će moći na mobilnom telefonu da proveri da li je račun koji mu je izdat validan.



Fiskalni uređaj, osim kase moći će da bude i računar, tablet, mobilni telefon.



Država uvođenje fiskalizacije pomaže se po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, po fiskalnom uređaju i po prodajnom mestu, a obveznici, koji su prethodno bili dužni da prijave svoja prodajna mesta, do kraja januara mogu da se jave za državne subvencije.



Takođe, 1. maja počeće i prva faza primene Zakona o elektronskom fakturisanju od kada će javni sektor biti obavezan da prima i čuva elektronske fakture, kao i da e fakture izdaje drugim subjektima iz javnog sektora.



Prvobitno je bilo predviđeno da ova odredba počinje da se primenjuje već od 1. januara 2022. ali je na zahtev korisnika odložena za četiri meseca.



Ostali termini iz prvobitnog predloga nisu menjani, pa je ostala obaveza privatnih firmi da od 1. maja izdaju elektronske fakture javnom sektoru kao i da od 1. jula primaju i čuvaju elektronsku fakturu koju je izdao javni sektor i druga privatna preduzeća.



Poslednja faza primene počinje 1. januara 2023. kada će izdavanje i čuvanje elektronskih faktura biti obavezno i u transakcijama između privatnih firmi.



Među najvažnijim dobrobitima od uvođenja e faktura je ona da će se, ukoliko se poklope ulazna i izlazna faktura, porez na dodatu vrednost firmama vraćati istog dana, što je i bio jedan od zahteva privrednika.



Kada je reč o novim poreskim i olakšicama u plaćanju doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, prva se odnosi na poslodavce koji zaposle radnike koji od početka 2019. do kraja februara 2022. nisu radili.



Poslodavci se oslobađaju plaćanja 70 odsto poreza na njihove zarade ako su veće od 76.500 dinara mesečno i to do kraja 2024. godine kao i plaćanja doprinosa i to potpuno.



Druga nova olaksica se odnosi na poslodavce koji se bave istraživanjem i razvojem koji su Zakonom o porezu na dohodak građana oslobođeni plaćanja 70 odsto poreza na zarade radnika angažovanih na poslovima istraživanja i razvoja, a izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje biće potpuno oslobođeni plaćanja ovih doprinosa.



Obe ove olakšice počinju da se primenju od 1. marta 2022. godine, a od 1. januara se produžava primena postojećih olakšica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica od 65 do 75 odsto sa kraja 2021. na kraj 2022. godine.



Produžava se i važenje olakšica za poslodavce koji zaposle kvalifikovane radnike, u vidu oslobađanja plaćanja poreza na zaradu novozaposlenih.



Ove olakšice omogućene su zakonskim rešenjima vezanim za porez na dohodak građana, dok je onima koja definišu oblast penzijsko-invalidskog osiguranja produženo pravo na povraćaj dela plaćenih doprinosa na zarade novozaposlenih od 65 do 75 odsto sa kraja 2021. na kraj 2022. godine.



Produžen je i period važenja olakšice za poslodavce koji zaposle kvalifikovane radnike, pa su oni oslobađeni plaćanja dela doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Piše:
Pošaljite komentar