Обавезно чланство у ПКС није свим привредницима по вољи

месечно по бруто плати сваког запосленог, док ће мале фирме с мање од десет радника плаћати 800 динара сваког месеца. То предвиђа Закон о привредним коморама, који ступа на снагу 1. јануара 2017. године и по којем је чланство у Привредној комори Србије обавезно.

Удружење за заштиту уставности и законитости поднело је Уставном суду Србије иницијативу за оцену управо тих одредби поменутог закона и њихове сагласности с Европском конвенцијом о заштити људских права и слобода јер део српских привредника сматра да обавезно чланство у ПКС демотивише привреднике да се удружују у друге кластере који би могли допринети развоју гране којом се баве или читаве привреде, али и да запошљавају нове раднике и повећају плате. Такође, сматрају да је обавеза чланства у ПКС супротно Уставу Србији који гарантује право да се остане ван сваког удружења и дефинише слободно предузетништво које искључује обавезу укључивања у било које привредно удружење. Уз то, у иницијативи се наводи да је у неким европским државама чланство обавезно, а има и оних у којима се привредници тиме не обавезују.

Први човек Привредне коморе Србије Марко Чадеж обећава да ће обавезна чланарина бити радикално нижа од досадашње на добровољној бази, додајући да неће бити никакве чланарине ако привреда сама не каже да је то оно што она може да приушти и прихвати.

– Када бисмо данас погледали шта одређена компанија, рецимо средња, може добити за ту чланарину, видећете да су те услуге која она добија можда и неколико пута веће од онога што се плати као члански допринос и тако и треба да буде – навео је Чадеж.

Председник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић сматра да је Закон о привредним коморама неуставан и очекује да привредници не плаћају чланарину све док се Уставни суд Србије не изјасни о иницијативи Удружења за заштиту установности и законитости.

Програмски директор економске истраживачке јединице организације „Либек” Михаило Галић сматра да је обавезна чланарина још једна врста парафискалног намета, и тврди да, уколико и за 2017. годину буде важио ценовник као за ову, годишњи износ чланарине биће 2,15 милијарде динара односно око 17 милиона евра.

– Тренутни износ чланарине је 800 динара месечно ако фирма има до десет запослених и годишњи приход до 20 милиона динара, а за све остале је 0,19 одсто од бруто месечне зараде – истиче Галић.

Иначе, до 2013. године чланство у Привредној комори је било обавезно, али је онда укинуто, што је довело и до пада прихода од чланарине: по подацима, износио је око 722 милиона, а лане је пао на 624 милиона динара. Део српских привредника основао је нова удружења, док су стране компаније основане у своје коморе. Ипак, по реорганизацији коју припрема Привредна комора Србије да би постала јединствени сервис за све привреднике, без обзира на то да ли је реч о домаћим или страним, до почетка наредне године требало би да буде спремна да заиста преузме улогу коју такве организације имају у већем делу европских држава, а то је да буде водич и одрађивач великог дела посла за привреду.

Љ. Малешевић

Ако буде како треба, није спорно

Директор „Гомекса” Горан Ковачевић сматра да обавезно чланство није питање уставности, али да је битно да се види шта су обавезе Привредне коморе Србије па да се тек онда плаћа чланство.

– Та институција је доста била под политичким утицајем, а треба да буде огранак и сервис привреде – сматра Ковачевић. – Ако то професионално ради, онда треба да плаћамо чланарину.