Obavezno članstvo u PKS nije svim privrednicima po volji

mesečno po bruto plati svakog zaposlenog, dok će male firme s manje od deset radnika plaćati 800 dinara svakog meseca. To predviđa Zakon o privrednim komorama, koji stupa na snagu 1. januara 2017. godine i po kojem je članstvo u Privrednoj komori Srbije obavezno.

Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti podnelo je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu upravo tih odredbi pomenutog zakona i njihove saglasnosti s Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i sloboda jer deo srpskih privrednika smatra da obavezno članstvo u PKS demotiviše privrednike da se udružuju u druge klastere koji bi mogli doprineti razvoju grane kojom se bave ili čitave privrede, ali i da zapošljavaju nove radnike i povećaju plate. Takođe, smatraju da je obaveza članstva u PKS suprotno Ustavu Srbiji koji garantuje pravo da se ostane van svakog udruženja i definiše slobodno preduzetništvo koje isključuje obavezu uključivanja u bilo koje privredno udruženje. Uz to, u inicijativi se navodi da je u nekim evropskim državama članstvo obavezno, a ima i onih u kojima se privrednici time ne obavezuju.

Prvi čovek Privredne komore Srbije Marko Čadež obećava da će obavezna članarina biti radikalno niža od dosadašnje na dobrovoljnoj bazi, dodajući da neće biti nikakve članarine ako privreda sama ne kaže da je to ono što ona može da priušti i prihvati.

– Kada bismo danas pogledali šta određena kompanija, recimo srednja, može dobiti za tu članarinu, videćete da su te usluge koja ona dobija možda i nekoliko puta veće od onoga što se plati kao članski doprinos i tako i treba da bude – naveo je Čadež.

Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević smatra da je Zakon o privrednim komorama neustavan i očekuje da privrednici ne plaćaju članarinu sve dok se Ustavni sud Srbije ne izjasni o inicijativi Udruženja za zaštitu ustanovnosti i zakonitosti.

Programski direktor ekonomske istraživačke jedinice organizacije „Libek” Mihailo Galić smatra da je obavezna članarina još jedna vrsta parafiskalnog nameta, i tvrdi da, ukoliko i za 2017. godinu bude važio cenovnik kao za ovu, godišnji iznos članarine biće 2,15 milijarde dinara odnosno oko 17 miliona evra.

– Trenutni iznos članarine je 800 dinara mesečno ako firma ima do deset zaposlenih i godišnji prihod do 20 miliona dinara, a za sve ostale je 0,19 odsto od bruto mesečne zarade – ističe Galić.

Inače, do 2013. godine članstvo u Privrednoj komori je bilo obavezno, ali je onda ukinuto, što je dovelo i do pada prihoda od članarine: po podacima, iznosio je oko 722 miliona, a lane je pao na 624 miliona dinara. Deo srpskih privrednika osnovao je nova udruženja, dok su strane kompanije osnovane u svoje komore. Ipak, po reorganizaciji koju priprema Privredna komora Srbije da bi postala jedinstveni servis za sve privrednike, bez obzira na to da li je reč o domaćim ili stranim, do početka naredne godine trebalo bi da bude spremna da zaista preuzme ulogu koju takve organizacije imaju u većem delu evropskih država, a to je da bude vodič i odrađivač velikog dela posla za privredu.

LJ. Malešević

Ako bude kako treba, nije sporno

Direktor „Gomeksa” Goran Kovačević smatra da obavezno članstvo nije pitanje ustavnosti, ali da je bitno da se vidi šta su obaveze Privredne komore Srbije pa da se tek onda plaća članstvo.

– Ta institucija je dosta bila pod političkim uticajem, a treba da bude ogranak i servis privrede – smatra Kovačević. – Ako to profesionalno radi, onda treba da plaćamo članarinu.