За повраћај новца грађани потегли 100.000 тужби против банака
Грађани Србије којима су банке приликом подизања кредита наплатиле трошкове обраде кредита могу да очекују да ће им новац бити враћен, а то се односи и на оне којима су, уз те трошкове, банке наплаћивале и премију осигурања стамбених кредита код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита. Да би им новац био враћен, неопходно је да подигну тужбе против банака, па су се многи на то и одлучили.
Дакле, на повраћај новца може да рачуна велики број грађана Србије који су подигли кредит, рецимо, само када је реч о стамбеним кредитима осигураним код НКОСК-а, а њих је у Србији више од 100.000.
- Број тужби се стално повећава и у овом тренутку на судовима има скоро 100.000 тужби - каже председник Удружења банкарских клијената „Ефектива” Дејан Гавриловић. - Доказано је да су банке незаконито наплаћивале трошкове обраде кредита и грађани желе свој новац назад. Није реч о малом новцу јер се ради о износима од неколико стотина евра па до неколико хиљада евра.
Да ће банке морати да врате новац који нису имале право да наплате клијентима потврђено је пресудама Врховног касационог суда. Реч је о пресудама да банке нису имале право да мењају услове кредита због промене курса швајцарског франка и да наплаћују трошкове обраде кредита, а почетком ове године донета је и пресуда која је обавезала банке да клијентима врате наплаћену премију осигурања стамбених кредита код НКОСК-а.
По његовим речима, само је на основу осигурања стамбених кредита код НКОСК-а код којих је просечна премија око 1.500 евра, реч о износу од око 150.000.000 евра које су банке незаконито наплатиле од дужника који су подигли кредит.
- То је износ који је везан само за кредите осигуране код НКОСК, а несумњиво је да ће се износ повећати јер му треба додати и новац који је наплаћен за трошкове обраде кредите - што је још неколико десетина милиона евра - указује наш саговрник.
Након што су грађани тужили банке, суочили су се с променом става према њима. Гавриловић истиче да је понашање банака према клијентима који су их тужили због незаконите наплате обраде трошкова кредита,у најмању руку, веома чудно. - Банке се, практично, љуте и прете клијетима, који су у овој ситуацији оштећени, што су је тужили као лопова, односно банка се као лопов љути што оштећени желе да им новац, који им је узет а није требало да буде, буде враћен. Притом, не треба заборавити да банке, кад клијент не враћа новац који су узели од њих, тужи клијента - каже Гавриловић.
Он истиче да банка може да прекине сарадњу с клијентом који је поднео тужбу због тога што су му незаконито наплаћени трошкови обраде кредита, али да су свакако оне на губитку.
- Саветујемо грађане да, у таквим случајевима, пређу у другу банку, а банка која се тако понаша ће изгубити спор, вратиће новац, платиће судске трошкове и неће имати клијента - каже Гавриловић.
Да су трошкови обраде кредита спорни, недавно је рекла и адвокат Јелена Павловић, која је указала да Закон о облигационим односима који дефинише кредит одређује да је обавеза да се врати оно што је примљено и то с каматом. Она је указала да су банке тај новац узимале апсолутно нелегално и истакла да држава није довољно озбиљно приступила заштити потрошача, због чега се грађани и јављају разним удружењима да им помогну.
Д. Млађеновић
