Za povraćaj novca građani potegli 100.000 tužbi protiv banaka
Građani Srbije kojima su banke prilikom podizanja kredita naplatile troškove obrade kredita mogu da očekuju da će im novac biti vraćen, a to se odnosi i na one kojima su, uz te troškove, banke naplaćivale i premiju osiguranja stambenih kredita kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Da bi im novac bio vraćen, neophodno je da podignu tužbe protiv banaka, pa su se mnogi na to i odlučili.
Dakle, na povraćaj novca može da računa veliki broj građana Srbije koji su podigli kredit, recimo, samo kada je reč o stambenim kreditima osiguranim kod NKOSK-a, a njih je u Srbiji više od 100.000.
- Broj tužbi se stalno povećava i u ovom trenutku na sudovima ima skoro 100.000 tužbi - kaže predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva” Dejan Gavrilović. - Dokazano je da su banke nezakonito naplaćivale troškove obrade kredita i građani žele svoj novac nazad. Nije reč o malom novcu jer se radi o iznosima od nekoliko stotina evra pa do nekoliko hiljada evra.
Da će banke morati da vrate novac koji nisu imale pravo da naplate klijentima potvrđeno je presudama Vrhovnog kasacionog suda. Reč je o presudama da banke nisu imale pravo da menjaju uslove kredita zbog promene kursa švajcarskog franka i da naplaćuju troškove obrade kredita, a početkom ove godine doneta je i presuda koja je obavezala banke da klijentima vrate naplaćenu premiju osiguranja stambenih kredita kod NKOSK-a.
Po njegovim rečima, samo je na osnovu osiguranja stambenih kredita kod NKOSK-a kod kojih je prosečna premija oko 1.500 evra, reč o iznosu od oko 150.000.000 evra koje su banke nezakonito naplatile od dužnika koji su podigli kredit.
- To je iznos koji je vezan samo za kredite osigurane kod NKOSK, a nesumnjivo je da će se iznos povećati jer mu treba dodati i novac koji je naplaćen za troškove obrade kredite - što je još nekoliko desetina miliona evra - ukazuje naš sagovrnik.
Nakon što su građani tužili banke, suočili su se s promenom stava prema njima. Gavrilović ističe da je ponašanje banaka prema klijentima koji su ih tužili zbog nezakonite naplate obrade troškova kredita,u najmanju ruku, veoma čudno. - Banke se, praktično, ljute i prete klijetima, koji su u ovoj situaciji oštećeni, što su je tužili kao lopova, odnosno banka se kao lopov ljuti što oštećeni žele da im novac, koji im je uzet a nije trebalo da bude, bude vraćen. Pritom, ne treba zaboraviti da banke, kad klijent ne vraća novac koji su uzeli od njih, tuži klijenta - kaže Gavrilović.
On ističe da banka može da prekine saradnju s klijentom koji je podneo tužbu zbog toga što su mu nezakonito naplaćeni troškovi obrade kredita, ali da su svakako one na gubitku.
- Savetujemo građane da, u takvim slučajevima, pređu u drugu banku, a banka koja se tako ponaša će izgubiti spor, vratiće novac, platiće sudske troškove i neće imati klijenta - kaže Gavrilović.
Da su troškovi obrade kredita sporni, nedavno je rekla i advokat Jelena Pavlović, koja je ukazala da Zakon o obligacionim odnosima koji definiše kredit određuje da je obaveza da se vrati ono što je primljeno i to s kamatom. Ona je ukazala da su banke taj novac uzimale apsolutno nelegalno i istakla da država nije dovoljno ozbiljno pristupila zaštiti potrošača, zbog čega se građani i javljaju raznim udruženjima da im pomognu.
D. Mlađenović
