Празникe је најјефтиније дочекати уз чекове и картицу

Многе су у дилеми шта од слатких и сланих ђаконија припремити, а избор најчешће зависи од финансијских могућности. Рачуница каже да за ускршњу празничну трпезу треба издвојити  између 10.000 у 20.000 динара. Наравно, сума зависи од броја чланова породице, али и од тога да ли ће се све куповати ове седмице или је понешто у замрзивачу од раније.

Домаћи потрошачи су акцијаши, односно најрадије пазаре када су снижења и акцијске цене. Популаран је и пазар на пијаци јер се и ту може проћи јефтиније. Многи се сналазе и те две опције споје да би било свега по ценама које се могу поднети, али понекад је потребно и да се за прославу макар и скромну задужи, а тада треба добро одмерити и пронаћи најбољу ватријанту.

Финансијски стручњаци саветују да се задужује за онај период за који се и оно што се позајми троши и користи. Другим речима ако се задужује за одлазак на летовање онда је идеалан рок кредит на годину дана. За прославе је најбоља опција од пар месеци, а уз што нижу камату или, ако се може без ње, а може...

Продавци и мање трговачке куће због високих провизија  које им банке наплаћују све чешће не примају картице. Зато је најповољнија варијанта чек на почек. Продавци су спремни да дају робу на одложено од месец дана па до три месеца најчешће. Ово је одлична варијанта за потрошаче из мањих места где нема хипермаркета. Проблем може настати ако трговац пусти чек на наплату пре договореног рока јер ће га банка уновчити чак и ако датум није одговарајући, односно ако би требало да буде уновчен за неколико месеци. Зато треба бити обазрив јер се камате за минус на текућим рачунима крећу од 25 до 30 одсто годишње, а за недозвољено прекорачење су још више.

Друга релативно јефтина опција задуживања су кредити. За прославе се не треба задуживати, али уколико се неко одлучи да подигне готовински кредит или стари рефинансисра и узме додатни кеш онда ова опција може да буде прилично добра. Банке често суму кредита који се може узети лимитирају на 50.000 динара. Код позајмица у домаћој валути нема учешћа. Тако је, рецимо, за кредит од 50.000 динара уз камату од 10,41 одсто, а на годину дана, рата 4.400 динара. 

Банке својим клијентима, правним лицима и предузетницима, односно   радњама које нуде робу широке потрошње, угоститељским објектима... дају попусте. Њихови клијенти могу да пазаре уз картицу на рок од три месеца до годину дана без динара камате. У таквим аранжманима нема страха као приликом плаћања чековима да ће обавеза стићи на наплату раније и пореметити стање на рачуну. Зато је пре поласка у куповину најбоље прво погледати сајт банке која је картицу издала. Ту је списак свих продавница, ресторана... у којима је опција бескаматног кредитирања доступна.

Остаје још опција платних картица. Код овог средства плаћања камата је од нула до 30 одсто па и који проценат више. За стандардну риволвинг картицу где се трошак дели на рате на рок од годину дана или 24 месеца, камата је као и за минус - од 25 до 30 одсто. Боља опција је инстолмент картица. Ту се трошак уз камату дели на рок од три до шест рата. Месечне обавезе су веће, али је због краћег рока отплате укупан трошак мањи . Поједине банке овде уместо камате наплаћују провизију од пар стотина динара. Оно о чему код картица клијент треба да води рачуна је рок када обавезе стижу на наплату како му се не би догодило да нема новца на рачуну па да плати два пута камату - и на трошак направљен на картици и  због тога што је још с том сумом ушао у минус.

Д. Вујошевић