Praznike je najjeftinije dočekati uz čekove i karticu
Vredne domaćice već se spremaju za predstojeće uskršnje praznike, a ni prvomajski nisu daleko.
Mnoge su u dilemi šta od slatkih i slanih đakonija pripremiti, a izbor najčešće zavisi od finansijskih mogućnosti. Računica kaže da za uskršnju prazničnu trpezu treba izdvojiti između 10.000 u 20.000 dinara. Naravno, suma zavisi od broja članova porodice, ali i od toga da li će se sve kupovati ove sedmice ili je ponešto u zamrzivaču od ranije.
Domaći potrošači su akcijaši, odnosno najradije pazare kada su sniženja i akcijske cene. Popularan je i pazar na pijaci jer se i tu može proći jeftinije. Mnogi se snalaze i te dve opcije spoje da bi bilo svega po cenama koje se mogu podneti, ali ponekad je potrebno i da se za proslavu makar i skromnu zaduži, a tada treba dobro odmeriti i pronaći najbolju vatrijantu.
Finansijski stručnjaci savetuju da se zadužuje za onaj period za koji se i ono što se pozajmi troši i koristi. Drugim rečima ako se zadužuje za odlazak na letovanje onda je idealan rok kredit na godinu dana. Za proslave je najbolja opcija od par meseci, a uz što nižu kamatu ili, ako se može bez nje, a može...
Prodavci i manje trgovačke kuće zbog visokih provizija koje im banke naplaćuju sve češće ne primaju kartice. Zato je najpovoljnija varijanta ček na poček. Prodavci su spremni da daju robu na odloženo od mesec dana pa do tri meseca najčešće. Ovo je odlična varijanta za potrošače iz manjih mesta gde nema hipermarketa. Problem može nastati ako trgovac pusti ček na naplatu pre dogovorenog roka jer će ga banka unovčiti čak i ako datum nije odgovarajući, odnosno ako bi trebalo da bude unovčen za nekoliko meseci. Zato treba biti obazriv jer se kamate za minus na tekućim računima kreću od 25 do 30 odsto godišnje, a za nedozvoljeno prekoračenje su još više.
Druga relativno jeftina opcija zaduživanja su krediti. Za proslave se ne treba zaduživati, ali ukoliko se neko odluči da podigne gotovinski kredit ili stari refinansisra i uzme dodatni keš onda ova opcija može da bude prilično dobra. Banke često sumu kredita koji se može uzeti limitiraju na 50.000 dinara. Kod pozajmica u domaćoj valuti nema učešća. Tako je, recimo, za kredit od 50.000 dinara uz kamatu od 10,41 odsto, a na godinu dana, rata 4.400 dinara.
Banke svojim klijentima, pravnim licima i preduzetnicima, odnosno radnjama koje nude robu široke potrošnje, ugostiteljskim objektima... daju popuste. Njihovi klijenti mogu da pazare uz karticu na rok od tri meseca do godinu dana bez dinara kamate. U takvim aranžmanima nema straha kao prilikom plaćanja čekovima da će obaveza stići na naplatu ranije i poremetiti stanje na računu. Zato je pre polaska u kupovinu najbolje prvo pogledati sajt banke koja je karticu izdala. Tu je spisak svih prodavnica, restorana... u kojima je opcija beskamatnog kreditiranja dostupna.
Ostaje još opcija platnih kartica. Kod ovog sredstva plaćanja kamata je od nula do 30 odsto pa i koji procenat više. Za standardnu rivolving karticu gde se trošak deli na rate na rok od godinu dana ili 24 meseca, kamata je kao i za minus - od 25 do 30 odsto. Bolja opcija je instolment kartica. Tu se trošak uz kamatu deli na rok od tri do šest rata. Mesečne obaveze su veće, ali je zbog kraćeg roka otplate ukupan trošak manji . Pojedine banke ovde umesto kamate naplaćuju proviziju od par stotina dinara. Ono o čemu kod kartica klijent treba da vodi računa je rok kada obaveze stižu na naplatu kako mu se ne bi dogodilo da nema novca na računu pa da plati dva puta kamatu - i na trošak napravljen na kartici i zbog toga što je još s tom sumom ušao u minus.
D. Vujošević