Плате “гутају” храна, пиће и становање
НОВИ САД: У односу на почетак године, у мају су запослени у Србији, у просеку, зарадили око 300 динара више, у односу на фебруар, мајске зараде више су око 2.500 динара, док је у односу на априлску просечну зараду мајска виша око 1.200 динара.
Просечна зарада у мају готово да је идентична оној за коју су, у просеку, радили запослени у јануару јер је износила 50.377 динара, док је у јануару била 50.048. Најнижа просечна зарада исплаћена је у фебруару, када су запослени зарадили 47.819 динара, у марту су просечне зараде биле 49.400, а у априлу у просеку, 49.117.
Разлике у просечним месечним примањима нису занемарљиве, а новац који је био на располагању ни у једном месецу није био довољан да се подмири просечна потрошачка корпа, док се с просечном зарадом могу покрити трошкови који спадају у минималну потрошачку корпу. Иначе, трошкови обеју потрошачких корпи су се из месеца у месец увећавали па је од почетка године до почетка маја она скупља око 800 динара, а минимална око 400: у јануару је просечна била 69.896 динара, а у априлу 70.668, док је за минималну потрошачку корпу у јануару било потребно 36.214 динара, а у априлу 36.637.
Удео трошкова за плаћање хране и безалкохолних пића, те оних за становање, струју, воду, гас и друге енергенте је и у просечној потрошачкој корпи и у минималној потрошачкој корпи највећи и износи око 60 одсто укупних месечних трошкова.
У обе потрошачке корпе најмање новца намењено је за образовање. Тако се на име трошкова за образовање у просечној потрошачкој корпи у априлу трошило 475 динара, док је у минималној потрошачкој корпи тај трошак 124 динара.
У просечој потрошачкој корпи за април, на трошкове хране и безалкохолних пића одлазило је око 39 одсто зараде, за трошкове становања, струје, воде, гаса и других енергената око 20 одсто, а на трећем месту по количини новца који се месечно троши су трошкови намењени куповини алкохолних пића и дувана – 8,56 одсто. На трошкове транспорта одлази око осам одсто новца, на име трошкова рекреације и културе око пет одсто, а за куповину одеће и обуће 4,40 одсто. Месечни трошкови за куповину намештаја, опремање домаћинства и одржавање у просечној потрошачкој корпи износе 4,30 одсто, за здравство је намењено 3,5 одсто новца, за остала добра и услуге 3,30, а трошкови комуникација односе 2,66 одсто од укупно потребног новца из просечне потрошачке корпе. За трошкове намењене потрошњи у хотелима и ресторанима одлази око 1,16 одсто новца, а најмањи удео трошкова у просечној потрошачкој корпи заузимају они намењени образовању – 0,67 одсто.
Слично је и у структури трошкова минималне потрошачке корпе, али има и значајних разлика. Наиме, у структури трошкова те корпе готово половина новца, односно око 45 одсто, потребна је за куповину хране и безалкохолних пића, док се на име трошкова становања, струје, воде, гаса и других енергената мора издвојити готово исто као и у просечној потрошачкој корпи – нешто мање од 20 одсто. На име трошкова куповине алкохолних пића и дувана одлази око осам одсто, одеће и обуће 3,29, док се за куповину намештаја, опремање домаћинства и одржавање троши 4,36 одсто укупног новца из минималне потрошачке корпе. Трошкови за здравство су 3,75 одсто, на име трошкова транспорта одлази 6,18 одсто новца, за остала добра и услуге 3,47 одсто, трошкови за комуникације су 2,43 одсто, а за рекреацију и културу троши се 3,30 одсто новца. И у склопу минималне потрошачке корпе најмање новца одлази на потрошњу у хотелима и ресторанима – 0,74 одсто, а проценат издвајања за образовање је убедљљиво најмањи и у минималној потрошачкој корпи и износи 0,34 одсто.
Д. Млађеновић
