Plate “gutaju” hrana, piće i stanovanje

Prosečna zarada u maju gotovo da je identična onoj za koju su, u proseku, radili zaposleni u januaru jer je iznosila 50.377 dinara, dok je u januaru bila 50.048. Najniža prosečna zarada isplaćena je u februaru, kada su zaposleni zaradili 47.819 dinara, u martu su prosečne zarade bile 49.400, a u aprilu u proseku, 49.117.

Razlike u prosečnim mesečnim primanjima nisu zanemarljive, a novac koji je bio na raspolaganju ni u jednom mesecu nije bio dovoljan da se podmiri prosečna potrošačka korpa, dok se s prosečnom zaradom mogu pokriti troškovi koji spadaju u minimalnu potrošačku korpu. Inače, troškovi obeju potrošačkih korpi su se iz meseca u mesec uvećavali pa je od početka godine do početka maja ona skuplja oko 800 dinara, a minimalna oko 400: u januaru je prosečna bila 69.896 dinara, a u aprilu 70.668, dok je za minimalnu potrošačku korpu u januaru bilo potrebno 36.214 dinara, a u aprilu 36.637.

Udeo troškova za plaćanje hrane i bezalkoholnih pića, te onih za stanovanje, struju, vodu, gas i druge energente je i u prosečnoj potrošačkoj korpi i u minimalnoj potrošačkoj korpi najveći i iznosi oko 60 odsto ukupnih mesečnih troškova.

U obe potrošačke korpe najmanje novca namenjeno je za obrazovanje. Tako se na ime troškova za obrazovanje u prosečnoj potrošačkoj korpi u aprilu trošilo 475 dinara, dok je u minimalnoj potrošačkoj korpi taj trošak 124 dinara. 

U prosečoj potrošačkoj korpi za april, na troškove hrane i bezalkoholnih pića odlazilo je oko 39 odsto zarade, za troškove stanovanja, struje, vode, gasa i drugih energenata oko 20 odsto, a na trećem mestu po količini novca koji se mesečno troši su troškovi namenjeni kupovini alkoholnih pića i duvana – 8,56 odsto. Na troškove transporta odlazi oko osam odsto novca, na ime troškova rekreacije i kulture oko pet odsto, a za kupovinu odeće i obuće 4,40 odsto. Mesečni troškovi za kupovinu nameštaja, opremanje domaćinstva i održavanje u prosečnoj potrošačkoj korpi iznose 4,30 odsto, za zdravstvo je namenjeno 3,5 odsto novca, za ostala dobra i usluge  3,30, a troškovi komunikacija odnose 2,66 odsto od ukupno potrebnog novca iz prosečne potrošačke korpe. Za troškove namenjene potrošnji u hotelima i restoranima odlazi oko 1,16 odsto novca, a najmanji udeo troškova u prosečnoj potrošačkoj korpi zauzimaju oni namenjeni obrazovanju – 0,67 odsto.

Slično je i u strukturi troškova minimalne potrošačke korpe, ali ima i značajnih razlika. Naime, u strukturi troškova te korpe gotovo polovina novca, odnosno oko 45 odsto, potrebna je za kupovinu hrane i bezalkoholnih pića, dok se na ime troškova stanovanja, struje, vode, gasa i drugih energenata mora izdvojiti gotovo isto kao i u prosečnoj potrošačkoj korpi – nešto manje od 20 odsto. Na ime troškova kupovine alkoholnih pića i duvana odlazi oko osam odsto, odeće i obuće 3,29, dok se za kupovinu nameštaja, opremanje domaćinstva i održavanje troši 4,36 odsto ukupnog novca iz minimalne potrošačke korpe. Troškovi za zdravstvo su 3,75 odsto, na ime troškova transporta odlazi 6,18 odsto novca, za ostala dobra i usluge 3,47 odsto, troškovi za komunikacije su 2,43 odsto, a za rekreaciju i kulturu troši se 3,30 odsto novca. I u sklopu minimalne potrošačke korpe najmanje novca odlazi na potrošnju u hotelima i restoranima – 0,74 odsto, a procenat izdvajanja za obrazovanje je ubedljljivo najmanji i u minimalnoj potrošačkoj korpi i iznosi 0,34 odsto.

D. Mlađenović