Плаћање без кеша све чешће: Одећа и обућа највише се пазаре картицом
НОВИ САД: Резултати најновијег МастерИндекс Србија истраживања компаније „Мастеркард“ показали су да је дошло време безготовинске трговине у Србији, како у физичком окружењу, тако и на интернету.
Чак 83 одсто испитаника, показало је то истраживање, куповало је на интернету, али и плаћало рачуне комуналних услуга.
Ове године путем интернета рачуне је измиривало 52,5 одсто житеља Србије, а поређења ради, пре две године интернет је за ту намену користило свега 18 одсто стнаовништва. Пораст се може приписати раду еУправе, али и све већем броју комуналних предузећа које потрошачима нуде и опцију плаћање картицама.
Дебитне, кредитне и припејд картице користи 75,6 одсто испитаних који плаћају на интернету, док је број оних који плаћају кешом приликом преузимања робе 42,5 одсто. Осим тога, онлајн купци из Србије често се одлучују за плаћања путем онлајн и м-банкинга (32 одсто).
Истраживање је показало да жене чешће од мушкараца купују посредством интернета, али да та разлика није велика, 50,8 одсто на према 49,2 одсто.
Путем интернета највише пазаре жене (35 одсто) између 35 и 44 године, док млађи житељи Србије од 24 до 34 године купују онлајн једном месечно (24 одсто).
Као и ранијих година, најчешће купују се одећа и обућа (55 одсто, а лане 54 одсто), а следе електронски уређаји (36,5 одсто, што је пораст с 30 одсто у 2017. години) и књиге (29 одсто – раст с прошлогодишња 24).
Чињеницу да практичност онлајн плаћања има своје место и приликом путовања поткрепљује податак да 17,7 одсто испитаника користи онлајн плаћања приликом резервације смештаја, а 17 одсто их користи за куповину авио-карата.
Овогодишње МастерИндекс истраживање показало је да Срби виде платне картице као саставни део искуства у куповини, како онлајн, тако и офлајн.
Осим што су практична, онлајн плаћања су и сигурна, а потрошачи треба да им приђу на исти начин као и плаћањима у физичком окружењу, односно да своје ПИН и ЦВЦ2 кодове не деле с другима, да не објављују своје податке на интернету и путем друштвених мрежа и да приликом плаћања провере да ли се у „адрес-бару“ трговца налазе симболи https и катанац, као гаранције сигурне енкрипције података.
Купци такође увек треба да провере да ли се на страни трговца налази и ознака Mastercard® СецуреЦоде™, јер СецуреЦоде услуга представља лични број за ауторизацију „мастеркард“ кредитних и дебитних картица који се користи приликом сваке онлајн трансакције. Тај кôд зна само корисник картице и он се никада не дели с трговцем, тако да корисник може бити сигуран у то да су његова плаћања на интернету сигурна.
Учешће у свету е-трговине ће у будућности имати све значајније место не само код потрошача већ и код трговаца: процена је да ће вредност е-трговине 2021. године на светском нивоу достићи 4,5 билиона долара, тако да би домаћи трговци, али и целокупна привреда, могли остварити огроман раст кроз отварање новог канала продаје, прилагођеног дигиталном добу у којем живимо, потпуно новом, глобалном тржишту, казала је директорка тржишта Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине у компанији „Мастеркард“ Јелена Ристић.
З. Делић