На оставинским расправама најбоље пролазе јавни бележници
НОВИ САД: У Србији се годишње обави око 150.000 оставинских расправа. Након што се имовина подели, наследницима остаје да плате трошкове поступка па да онда располажу имовином коју су добили. Баш трошкови поступка често представљају непријатно изненађење за наследнике.
Већ неколико година код нас су ти поступци у надлежности бележника. Они пак накнаду за свој рад не одређују одока већ према стриктно предвиђеним прописима. При томе, тржишна цена некретнина и друге заоставштине које се наслеђују има пресудну улогу на висину трошкова које ће наследник платити.
О томе каквим трошковима се могу надати наследници председник Јавнобележничке коморе Миодраг Ђукановић каже:
„Приликом утврђивања накнаде, бележник је обавезан да установи вредност заоставштине. Он затим обрачунава тарифу која је за то предвиђена те одређује трошкове.“
Под трошковима за заоставштину се подразумевају достављање позива и других писмена странкама те порезницима и суду. Ту је затим трошак за сачињавање решења, у које се урачунава награда за састављање смртовнице. Потоње стаје 3.600 динара, а на ту суму се још додаје порез на додату вредност од 20 одсто. Ту је затим накнада за вођење поступка. Она се израчунава на основу тржишне вредности оставштине, односно покретне и непокретне имовине која је остала иза покојника. Баш то утврђивање вредности често је за наследнике проблем јер сматрају да је оно што добијају у обрачуну прецењено. Међутим...
Код утврђивања вредности заоставштине за некретнине, бележници у обзир узимају порез на имовину који одређују општине. Познато је да локалне самоуправе сваке године доносе одлуку о утврђивању просечних цена квадрата по зонама да би утврдиле основице за израчунавање пореза на имовину за текућу годину. Решења која издају општине и цене станова које су за ту намену утврђене служе бележницима да обрачунају своју тарифу. Они број бодова из трифе множе са 150 динара и додају ПДВ, опет од 20 одсто. Ту постоје и ограничења.
Заједно с оставштином наследницима припадају и обавезе које она носи са собом. Пореске дугове морају платити, односно и то наслеђују. Исто важи и за залоге и хипотеке које су уписане на имовину. Међутим, уколико има више наследника, они ту обавезу деле уколико имовину на коју су уписани терети деле. Ако није тако, онда, рецимо, хипотека припада наследнику који је добио кућу, стан, гаражу.
Најнижа награда је 20 бодова, а односи се на заоставштину чија вредност не прелази 150.000 динара. Максимални износ је 400 бодова, за имовину која је вредна више од десет милиона динара.
Уколико су незадовољни обрачуном који су добили од нотара, наследници се могу жалити судовима.
Д. Вујошевић
