Na ostavinskim raspravama najbolje prolaze javni beležnici
NOVI SAD: U Srbiji se godišnje obavi oko 150.000 ostavinskih rasprava. Nakon što se imovina podeli, naslednicima ostaje da plate troškove postupka pa da onda raspolažu imovinom koju su dobili. Baš troškovi postupka često predstavljaju neprijatno iznenađenje za naslednike.
Već nekoliko godina kod nas su ti postupci u nadležnosti beležnika. Oni pak naknadu za svoj rad ne određuju odoka već prema striktno predviđenim propisima. Pri tome, tržišna cena nekretnina i druge zaostavštine koje se nasleđuju ima presudnu ulogu na visinu troškova koje će naslednik platiti.
O tome kakvim troškovima se mogu nadati naslednici predsednik Javnobeležničke komore Miodrag Đukanović kaže:
„Prilikom utvrđivanja naknade, beležnik je obavezan da ustanovi vrednost zaostavštine. On zatim obračunava tarifu koja je za to predviđena te određuje troškove.“
Pod troškovima za zaostavštinu se podrazumevaju dostavljanje poziva i drugih pismena strankama te poreznicima i sudu. Tu je zatim trošak za sačinjavanje rešenja, u koje se uračunava nagrada za sastavljanje smrtovnice. Potonje staje 3.600 dinara, a na tu sumu se još dodaje porez na dodatu vrednost od 20 odsto. Tu je zatim naknada za vođenje postupka. Ona se izračunava na osnovu tržišne vrednosti ostavštine, odnosno pokretne i nepokretne imovine koja je ostala iza pokojnika. Baš to utvrđivanje vrednosti često je za naslednike problem jer smatraju da je ono što dobijaju u obračunu precenjeno. Međutim...
Kod utvrđivanja vrednosti zaostavštine za nekretnine, beležnici u obzir uzimaju porez na imovinu koji određuju opštine. Poznato je da lokalne samouprave svake godine donose odluku o utvrđivanju prosečnih cena kvadrata po zonama da bi utvrdile osnovice za izračunavanje poreza na imovinu za tekuću godinu. Rešenja koja izdaju opštine i cene stanova koje su za tu namenu utvrđene služe beležnicima da obračunaju svoju tarifu. Oni broj bodova iz trife množe sa 150 dinara i dodaju PDV, opet od 20 odsto. Tu postoje i ograničenja.
Zajedno s ostavštinom naslednicima pripadaju i obaveze koje ona nosi sa sobom. Poreske dugove moraju platiti, odnosno i to nasleđuju. Isto važi i za zaloge i hipoteke koje su upisane na imovinu. Međutim, ukoliko ima više naslednika, oni tu obavezu dele ukoliko imovinu na koju su upisani tereti dele. Ako nije tako, onda, recimo, hipoteka pripada nasledniku koji je dobio kuću, stan, garažu.
Najniža nagrada je 20 bodova, a odnosi se na zaostavštinu čija vrednost ne prelazi 150.000 dinara. Maksimalni iznos je 400 bodova, za imovinu koja je vredna više od deset miliona dinara.
Ukoliko su nezadovoljni obračunom koji su dobili od notara, naslednici se mogu žaliti sudovima.
D. Vujošević
