Морска риба слађа од шарана јер је јефтинија
У току је великогоспојински пост па је порасла и продаја, односно куповина рибе. Подаци показују да је у Србији највећа потрошња морске рибе, а ако се посматра слатководна, највише се троши шаран па калифорнијска или ружичаста пастрмка.
Укупна потрошња рибе у Србији је око седам килогама по глави становника, што је трећина европског просека.
Разлог за претежну куповину морске рибе је њена цена јер је, иако је Србија увози, она много јефтинија од домаћег шарана или пастрмке. Тако је, примера ради, у новосадским рибарницама, маркетима и месарама килограм шарана између 550 и 600 динара, сома 850-900, док цена шницли достиже и готово 1.000. У исто време, килограм скуше је од 250 до 300 динара, за килограм ослића треба издвојити између 320 и 380, папалине од 150 до 200, док је цена бранцина, ораде, лососа, хоботнице изнад 1.000 динара. Ниску цену има и вијетнамски сом, који се такође у дане поста навелико купује, а креће се од 250 до 300 динара. Већином је реч о смрзнутој морској риби, мада има рибарница у којима се нека од њих може наћи и свежа.
Један од разлога за већу куповину смрзнуте увозне рибе је и чињеница да српски рибњаци не могу годишње да узгоје довољну количину шарана и пастрмке за све оне који поштују постове или купују рибу да вби се здраво хранили. Србија годишње произведе око 15.000 тона слатководне рибе, чиме само делимично може да се задовољи домаћа потреба за том намирницом, па онда тешко да може бити речи о већем извозу. Тренутно је под шаранским рибњацима око 14.000 хектара, а под пастрмком око 14, односно 1.000 пута мање. Произведе се 13.000 тона шарана и 2.000 тона пастрмке.
Професор Пољопривредног факултета у Београду Зоран Марковић објашњава да риба која се производи у Србији задовољава само четвртину потреба становништва, док се преостале три четвртине и даље увози.
Међутим, иако подаци говоре да се у Србији не произведе довољно рибе ни за домаће становништво, наша држава последњих неколико година бележи повећан извоз рибе. Наиме, пласман рибе из Србије у ЕУ само прошле године био је готово утростручен. Пошто је тржише ЕУ годинама блокирано за наше свињско и пилеће месо, многе домаће компаније су се преоријентисале на извоз рибе и производа од рибе које европско тржиште тражи и за које влада велико интересовање. На европско тржиште наше компаније углавном извозе рибље конзерве и прерађевине од рибе, и то углавном од морских риба, или филете лососа.
По Споразуму о стабилизацији и придруживању, Србија има квоту за извоз 60 тона шарана под повољним условима на тржиште ЕУ, што ми реално не можемо да извеземо јер се толике количине и не произведу у српским рибњацима
По подацима Министарства пољопривреде, 11 српских компанија има дозволе за извоз рибљих производа или прерађевина на тржиште ЕУ јер испуњавају стандарде за пласман на то тржиште. Међутим, међу њима је мало оних који се заиста баве рибарством – већином је реч о компанијама и индустријама за прераду меса. То би могло значити да оне махом увозе морску рибу, прерађују је овде или препакују и извозе на европско тржиште.
Љ. Малешевић
Маме сниженим ценама
Месаре у Србији почеле су да, осим меса и месних прерађевина, продају и замрзнуту морску рибу и прерађевине од ње, што је примамљиво за домаће купце. Тим пре што у време постова месаре практикују да снизе цене смрзнуте морске рибе и тиме омогуће и онима с тањим yеpom да испоштују дане када се не једе мрсна храна. Слична ситуација је и у великим маркетима, који, по правилу, у време постова снижавају цене како замрзнуте морске рибе, тако и рибљих конзерви.