Morska riba slađa od šarana jer je jeftinija
U toku je velikogospojinski post pa je porasla i prodaja, odnosno kupovina ribe. Podaci pokazuju da je u Srbiji najveća potrošnja morske ribe, a ako se posmatra slatkovodna, najviše se troši šaran pa kalifornijska ili ružičasta pastrmka.
Ukupna potrošnja ribe u Srbiji je oko sedam kilogama po glavi stanovnika, što je trećina evropskog proseka.
Razlog za pretežnu kupovinu morske ribe je njena cena jer je, iako je Srbija uvozi, ona mnogo jeftinija od domaćeg šarana ili pastrmke. Tako je, primera radi, u novosadskim ribarnicama, marketima i mesarama kilogram šarana između 550 i 600 dinara, soma 850-900, dok cena šnicli dostiže i gotovo 1.000. U isto vreme, kilogram skuše je od 250 do 300 dinara, za kilogram oslića treba izdvojiti između 320 i 380, papaline od 150 do 200, dok je cena brancina, orade, lososa, hobotnice iznad 1.000 dinara. Nisku cenu ima i vijetnamski som, koji se takođe u dane posta naveliko kupuje, a kreće se od 250 do 300 dinara. Većinom je reč o smrznutoj morskoj ribi, mada ima ribarnica u kojima se neka od njih može naći i sveža.
Jedan od razloga za veću kupovinu smrznute uvozne ribe je i činjenica da srpski ribnjaci ne mogu godišnje da uzgoje dovoljnu količinu šarana i pastrmke za sve one koji poštuju postove ili kupuju ribu da vbi se zdravo hranili. Srbija godišnje proizvede oko 15.000 tona slatkovodne ribe, čime samo delimično može da se zadovolji domaća potreba za tom namirnicom, pa onda teško da može biti reči o većem izvozu. Trenutno je pod šaranskim ribnjacima oko 14.000 hektara, a pod pastrmkom oko 14, odnosno 1.000 puta manje. Proizvede se 13.000 tona šarana i 2.000 tona pastrmke.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Zoran Marković objašnjava da riba koja se proizvodi u Srbiji zadovoljava samo četvrtinu potreba stanovništva, dok se preostale tri četvrtine i dalje uvozi.
Međutim, iako podaci govore da se u Srbiji ne proizvede dovoljno ribe ni za domaće stanovništvo, naša država poslednjih nekoliko godina beleži povećan izvoz ribe. Naime, plasman ribe iz Srbije u EU samo prošle godine bio je gotovo utrostručen. Pošto je tržiše EU godinama blokirano za naše svinjsko i pileće meso, mnoge domaće kompanije su se preorijentisale na izvoz ribe i proizvoda od ribe koje evropsko tržište traži i za koje vlada veliko interesovanje. Na evropsko tržište naše kompanije uglavnom izvoze riblje konzerve i prerađevine od ribe, i to uglavnom od morskih riba, ili filete lososa.
Po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija ima kvotu za izvoz 60 tona šarana pod povoljnim uslovima na tržište EU, što mi realno ne možemo da izvezemo jer se tolike količine i ne proizvedu u srpskim ribnjacima
Po podacima Ministarstva poljoprivrede, 11 srpskih kompanija ima dozvole za izvoz ribljih proizvoda ili prerađevina na tržište EU jer ispunjavaju standarde za plasman na to tržište. Međutim, među njima je malo onih koji se zaista bave ribarstvom – većinom je reč o kompanijama i industrijama za preradu mesa. To bi moglo značiti da one mahom uvoze morsku ribu, prerađuju je ovde ili prepakuju i izvoze na evropsko tržište.
LJ. Malešević
Mame sniženim cenama
Mesare u Srbiji počele su da, osim mesa i mesnih prerađevina, prodaju i zamrznutu morsku ribu i prerađevine od nje, što je primamljivo za domaće kupce. Tim pre što u vreme postova mesare praktikuju da snize cene smrznute morske ribe i time omoguće i onima s tanjim yepom da ispoštuju dane kada se ne jede mrsna hrana. Slična situacija je i u velikim marketima, koji, po pravilu, u vreme postova snižavaju cene kako zamrznute morske ribe, tako i ribljih konzervi.