Кредит далеко повољнији од минуса на рачуну
Празне новчанике клијенти банака у Србији најчешће решавају тако што користе одобрену позајмицу по текућем рачуну.
Многима изгледа да ће се већ сутра извући из минуса, али често се у тој зони високих камата задрже далеко дуже него што су очекивали па чак и из дозвољеног минуса пређу у недозовљени. Подаци Народне банке Србије говоре да чак 110.000 корисника текућих рачуна муку мучи да изађе из недозвољеног минуса.
Пре пет година НБС је водио кампању за снижавање камате на ту позајмицу. Резултата је било, али не толико колико се очекивало. Каматне стопе за прекорачења одобрена по текућем рачуну су пала 5,6 одсто. Просечна минусна камата и даље је остала на високом нивоу и креће се између 29,05 и 36,05 одсто годишње, што је далеко више од просека у Европи, где је та камата само осам одсто. Да су каматне стопе на кредите далеко повољније потврђује то што су за исти период камате на динарске готовинске кредите смањене десет одсто и сада су око тог процента или мало преко њега годишње.
Док смо имали двоцифрену инфлацију и исту такву каматну стопу и док је курс динара био нестабилан, банкари су баш с та три аргумента правдали високе стопе. Инфлација је данас ниска – у јуну је била 2,3 одсто – референтна стопа је три одсто, а вредност домаће валуте се већ подуже врти око 118 динара за један евро. Гледајући на те параметре, и камате за минусе могле би бити скромније. Међутим, у пословним банкама објашњавају да је та позајмица за њих веома ризична. Нема ни менице ни жиранта нити било којег другог обезбеђења, па ту несигурност и ризик који их мучи морају да наплате – зато је камата таква каква је. Уосталом, минуси се код нас лако одобравају. Довољно је да клијент отвори рачун у банци и да ради од три до шест месеци и већ може да се тако задужи. Зна се да се посао код нас и добија и губи од данас до сутра.
Грађани знају да су минуси скупа позајмица па их зато у односу на кредите не користе често. Сви заједно у минусу смо 22,5 милијарде. То је податак за мај, а истог месеца готовински кредити износили су 351,81 милијарду динара. Ту је камата годишње око десет одсто или мало изнад.
Дуже од 60 дана своје обавезе по минусима не могу да измире корисници 238.805 текућих рачуна. Код нас има 7.515.132 отворена рачуна а користи их 5.017.036 клијената банака. Многи имају дупле рачуне јер су им банке узимање кредита, посебно оних повољних на акцијама а с нижом каматном стопом, условљавале баш отварањем рачуна. Обично се док је отплата кредита у току ни рачун не може затворити.
Један од лакших начина да се уђе у минус је чек на почек. Уколико трговачка кућа чек пошаље банци на наплату раније, односно пре договореног рока, клијент се одмах нађе у минусу, па уместо да му се камата не обрачунава уопште, плаћа најскупљу. Баш због тога су и кредити и картице сигурнији начини плаћања. Минус треба користити на кратке рокове, два-три дана, док плата не легне на рачун. Банке позајмице по текућем рачуну обично дају у висини плате. Сви који су у минус ушли „до даске”, односно докле им је банка то одобрила, кажу да су се тешко ишчупали и вратили дуг.
Д. Вујошевић