Камате на орочену штедњу готово на нули
НОВИ САД: “У Србији су највеће камате на штедњу”, “И странци штеде у нашим банкама” – време таквих наслова у медијима дефинитивно је остало иза нас. Камате на депозите у еврима су код нас 2011. године ишле и до седам одсто. Када су 2013. стопе смањене на три процента, многи су били разочарани. А данас... Данас камате на штедне улоге у еврима почињу најчешће нулом.
За орочење од године стопе се крећу између 0,30 и један проценат код већине банака. У свету се 31. октобар обележава као Светски дан штедње. Недеља и месец након тога бивали су у знаку повољних услова за улоге. Ове године обележавање ће бити скромно, ако га уопште и буде.
Колико имамо да заштедимо и шта можемо очекивати од банака којима поверимо новац?
Подаци говоре да је код нас на штедњу положено 1.138 милијарди динара, од те суме само је 51,28 милијарда у домаћој валути, остало је у еврима.
На улоге у еврима банке дају камате од 0,30 до 0,50, 0,60 до један одсто за орочене депозите годишње. Али, опрез! Ту имамо номиналну и ефективну камату, као и код кредита.
Номинална стопа је она коју банка даје, а за ефективу се увећава улог и клијенту се исплаћује на руке или рачун. Банке су у ту разлику урачунале порез од 15 одсто на каматни принос, колико код нас тај намет износи. Зато није лоше распитати се код орочења и за тај детаљ.
Шта се добија када се крене од банке до банке? У Интези је камата на девизне депозите орочене на годину 0,3 одсто и порез је урачунат. Ко уложи 10.000 евра, зарадиће 33. Пре неколико година то је било 300 евра.
У Експо банци позивају клијенте да уложе новац уз камату од један одсто номинално. Када се одбије порез, клијент добија стопу од 0,85. Значи, ко у банку положи 10.000 евра, наредне године ће имати на располагању зараду од камате од 85 евра.
Сличан је по каматама за евро и програм који има Прокредит банка. Они имају програм „флекси штедња” с каматом од један одсто номинално. То је акција која траје до краја новембра. Ефективно, уз порез, стопа је за годину 0,8 одсто. Клијент ту у сваком тренутку може да разрочи улог или само део, и да добије припадајућу камату.
Исто тако, може да дода неку своту и на то опет добије уговорену стопу, а све пропорционално суми коју је подизао или улагао. Све то може да уради из фотеље електронски. Та банка има зоне за улагање, односно подизање готовине, па се све може урадити без посете шалтеру.
Народна банка Србије је ове године снизила референту каматну стопу на 3,5 одсто.
Она је код нас репер банкама за кредите, али и за штедњу. Када она расте, повећавају се и камате на динарске улоге, када пада, исто се дешава и са стопама.
То колико се исплати динарска штедња треба гледати и по стопи инфлације. Код нас за ову годину предвиђено је да буде три одсто, уз одступања од један и по навише или наниже.
У септембру је била 3,2 одсто. На динарске камате пореза нема.
Коме су мале девизне камате, може се окренути динарским улозима. Али, сем чињенице да упркос стабилном динару и даље више верујемо у евро, код домаће валуте има и предности и мана. Предност су свакако више камате – крећу се од 3,5 одсто, колико нуди Интеза, па до 4,8 одсто, колико даје Теленор банка.
Потоња у случају ранијег разрочења даје половину камате. По њиховом примеру, 300.000 динара после годину доноси суму од 314.400.
Д. Вујошевић
