Kamate na oročenu štednju gotovo na nuli

Za oročenje od godine stope se kreću između 0,30 i jedan procenat kod većine banaka. U svetu se 31. oktobar obeležava kao Svetski dan štednje. Nedelja i mesec nakon toga bivali su u znaku povoljnih uslova za uloge. Ove godine obeležavanje će biti skromno, ako ga uopšte i bude. 

Koliko imamo da zaštedimo i šta možemo očekivati od banaka kojima poverimo novac?

Podaci govore da je kod nas na štednju položeno 1.138 milijardi dinara, od te sume samo je 51,28 milijarda u domaćoj valuti, ostalo je u evrima.

Na uloge u evrima banke daju kamate od 0,30 do 0,50, 0,60 do jedan odsto za oročene depozite godišnje. Ali, oprez! Tu imamo nominalnu i efektivnu kamatu, kao i kod kredita.

Nominalna stopa je ona koju banka daje, a za efektivu se uvećava ulog i klijentu se isplaćuje na ruke ili račun. Banke su u tu razliku uračunale porez od 15 odsto na kamatni prinos, koliko kod nas taj namet iznosi. Zato nije loše raspitati se kod oročenja i za taj detalj.

Šta se dobija kada se krene od banke do banke? U Intezi je kamata na devizne depozite oročene na godinu 0,3 odsto i porez je uračunat. Ko uloži 10.000 evra, zaradiće 33. Pre nekoliko godina to je bilo 300 evra.

U Ekspo banci pozivaju klijente da ulože novac uz kamatu od jedan odsto nominalno. Kada se odbije porez, klijent dobija stopu od 0,85. Znači, ko u banku položi 10.000 evra, naredne godine će imati na raspolaganju zaradu od kamate od 85 evra.

Sličan je po kamatama za evro i program koji ima Prokredit banka. Oni imaju program „fleksi štednja” s kamatom od jedan odsto nominalno. To je akcija koja traje do kraja novembra. Efektivno, uz porez, stopa je za godinu 0,8 odsto. Klijent tu u svakom trenutku može da razroči ulog ili samo deo, i da dobije pripadajuću kamatu.

Isto tako, može da doda neku svotu i na to opet dobije ugovorenu stopu, a sve proporcionalno sumi koju je podizao ili ulagao. Sve to može da uradi iz fotelje elektronski. Ta banka ima zone za ulaganje, odnosno podizanje gotovine, pa se sve može uraditi bez posete šalteru.

Narodna banka Srbije je ove godine snizila referentu kamatnu stopu na 3,5 odsto.

Ona je kod nas reper bankama za kredite, ali i za štednju. Kada ona raste, povećavaju se i kamate na dinarske uloge, kada pada, isto se dešava i sa stopama.

To koliko se isplati dinarska štednja treba gledati i po stopi inflacije. Kod nas za ovu godinu predviđeno je da bude tri odsto, uz odstupanja od jedan i po naviše ili naniže.

U septembru je bila 3,2 odsto. Na dinarske kamate poreza nema.

Kome su male devizne kamate, može se okrenuti dinarskim ulozima. Ali, sem činjenice da uprkos stabilnom dinaru i dalje više verujemo u evro, kod domaće valute ima i prednosti i mana. Prednost su svakako više kamate – kreću se od 3,5 odsto, koliko nudi Inteza, pa do 4,8 odsto, koliko daje Telenor banka.

Potonja u slučaju ranijeg razročenja daje polovinu kamate. Po njihovom primeru, 300.000 dinara posle godinu donosi sumu od 314.400.

D. Vujošević