Из фотеље смо највише пазарили храну, одећу, технику
Савремен начин куповине, из фотеље и преко интернета, постоји већ дуго и све је више оних који се одлучују да на тај начин, без одласка у продавницу, обаве пазар.
Могућност онлајн куповине у нашој земљи користи знатан број грађана, а сада све више, јер је током пандемије корона вируса тај вид трговине доживео велики успон. То потврђују и постигнути резултати из прошле године, јер је електронска трговина у Србији 2020. године остварила приход од 343 милиона евра. За ову годину се процењује да ће приход премашити 400 милиона евра, а највеће препреке за још боље резултате су организација логистике и брзина испоруке робе, кажу у Министарству трговине.
Куповина онлајн у успону је у целом свету, јер су на почетку пандемије корона вируса на снази биле строге мере, те су продавнице углавном биле затворене. Тако је током ванредног стања, које је у Србији било уведено половином марта прошле године, забележен скок онлајн продаје - у појединим областима раст је био неколико десетина процената, а у појединим и неколико стотина посто. Највећи раст онлајн куповине бележили су храна, одећа, технички уређаји и опрема. По речима Стефана Филиповића из „Меркатора С”, у односу на време пре пандемије, онлајн трговина је порасла за око 80 одсто, а купци на тај начин најчешће купују воће, поврће и здраву храну, те млечне производе и деликатесе.
Уз ублажавање епидемиолошких мера, смањивали су се и проценти, али узлазни тренд и даље постоји, а подаци говоре да се у Србији у протеклом периоду више куповало из фотеље него што је то био случај 2019. године.
Према подацима сајта „Статиста“, процењује се да 3,3 милиона потрошача у Србији купује онлајн. За такав вид куповине потрошачи као најважније предности издвајају здравствену безбедност, комфор и уштеду времена. Продаја преко интернета одговара и трговцима, јер доприноси уштеди фиксних трошкова.
- Поред продора електронске трговине у категорију прехрамбених производа, у будућности свакако можемо очекивати развој трговине у правцу персонализоване понуде - каже Жарко Малиновић из Привредне коморе Србије. - Развој информационог друштва и вештачке интелигенције омогућиће трговцима и произвођачима да своју понуду конципирају и персонализују за сваког појединачног потрошача.
Прошле године је Србија добила 583 нове веб продавнице, а електронска трговина у нашој земљи, указују надлежни, мора бити у складу с глобалном е-трговином.
Где је затворено, ту је раст већи
Онлајн куповина, по подацима „Еуростата”, расте у свим земљама Европе. То, наравно, не треба да чуди, јер су у многим државама важиле, а и сада важе, посебне епидемиолошке мере због пандемије корона вируса. У многим земљама ЕУ већ недељама не раде продавнице, осим прехрамбених, па се у куповину не може на уобичајен начин, већ се све одвија преко интернета. Због тога је и проценат оних који купују онлајн у многим европским земљама премашио 70 одсто. У Србији је тај проценат мањи од 50 одсто, а тако је и у Румунији и Бугарској.
- Већ сада је јасно да је будућност е-комерца, практично, у симбиози електронске трговине, друштвених мрежа, друштвених платформи, различитих промотивних и других интересантних активности које се дешавају у сфери интернета - каже министарка трговине, туризма и услуга Татјана Матић. - Електронска трговина ће постати, у неким земљама већ је и постала, један велики мобилни тржни центар.
По речима правног саветник у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Марка Драгића, раст онлајн куповине је приметан и то је веома добро. - Потрошачи имају већу заштиту приликом куповине на интернету јер имају право да се предомисле у року од 14 дана, односно могу да одустану од куповине, што није случај приликом уобичајене куповине - каже Драгић. - Приликом онлајн куповине далеко је мање приговора потрошача, а кад их и има, односе се углавном на поштовање рока испоруке или евентуална оштећења, док на квалитет производа и услугу приговора готово да нема.
Д. Млађеновић