Има ли простора за појефтињење динарских кредита?

Међутим, они који сада узимају кредите можда би могли за коју годину да посегну за рефинансирањем јер камате на позајмице у домаћој валути бележиле су  prеthodnih година константан пад. Хоће ли се овај тренд наставити и у наредном периоду зависи од доста чинилаца, а један од кључних је референтна стопа (репо) Народне банке Србије. Она је сада четири одсто и на том нивоу је већ  годину дана. Хоће ли доћи до новог померања на ниже  могло би се знати 10. августа када ће заседати Извршни одбор НБС.

Пре три године референтна стопа је била осам одсто и клијенти који су се тада задуживали у динарима могли су то да учине уз камату од 21,24  одсто, док је данас ова основна динарска стопа преполовљена на око десетак одсто на годишњем нивоу. О томе колико се кредит исплати када се камате преполове не треба посебно објашњавати, али рецимо за позајмицу од милион динара на рок отплате од седам година уз поменуте услове  месечна рата је 2014. године била 22.190 динара, а уз данашње услове 16.200 динара.

Финансијски стручњаци кажу да би НБС могла да буде храбрија и да спусти репо стопу још ниже, али да је питање да ли би то имало искључиво позитивне ефекте.

„Већ дужи период НБС држи ову стопу на вишем ниву него што је то неопходно. Висока репо стопа је једна од кључних чинилаца који одређује цене државних хартија од вредности. Њена висина је гарант да ће се емисија реализовати код ино инвеститора односно да неће доћи до одлива ино капитала. Одлив страног капитала значио би поред губљења средстава за државу и мању тражњу за динарима што се не би повољно одразило на ниво курса домаће валуте. Знатно виша репо стопа у односу на слична међународна тржишта гарант је да ће мобилни  капитал који пласирају инвеститори остаје у Србији“,  каже др Бранко Живановић са  Београдске банкарске академије.

Живановић каже да би смањење ове кључне стопе довело до истоветног кретања осталих каматних стопа комерцијалних банака, али и да то није једини услов да се знатније повећа тражња за кредитима и код привреде и код грађана поготово уколико би дожло до неког блажег спуштања ове стопе. Све везано за референтну стопу пажљиво прате у пословним банкама. Одељење за економска истраживања “Банке Интеза” у извештају “Фреш рипорт” процењује да не треба очекивати знатније померање референтне стопе НБС током лета, а самим тим ни друге камате на динарске кредите се неће мењати.

Макроекономски аналитичари “Сосијете женерал” банке оцењују да ниска инфлација у Србији омогућава НБС да задржи референтну стопу на истом нивоу и у наредном периоду и њихова процена је да неће бити померања због ниске инфлације и стабилног курса. У овој банци камате на динарске кредите су ове године мање у односу на прошлу и за сада нема најава да ће камате ићи још ниже. Препорука клијентима којима је кредит потребан у овом тренутку је да не морају да чекају евентуални додатни пад камата на динарске кредите јер је питање да ли ће га бити, а камате су и сада ниже него што су икада биле за динарске позајмице. При том уколико и дође до додатног пада  стопа, банке су спремне да понуде кредите за рефинансирање по новим условима на тржишту.

 

Душанка Вујошевић

Рефинансирајући кредити најпопуларнији



Сума кредита одобрених за рефинансирање порасла је за првих пола године код нас за 17,7 одсто. Сада износи 86,89 милијарди динара, а према подацима Кредитног бироа удружења банка Србије. Клијенти за стари дуг сада добијају мању камату и самим тим  јефтинију отплату, али то није најважнији мотив код рефинансирања. Уз препаковани кредит и нижу камату дужници добијају могућност да се додатно задуже, а већини баш то највише значи.