Ima li prostora za pojeftinjenje dinarskih kredita?

Međutim, oni koji sada uzimaju kredite možda bi mogli za koju godinu da posegnu za refinansiranjem jer kamate na pozajmice u domaćoj valuti beležile su  prethodnih godina konstantan pad. Hoće li se ovaj trend nastaviti i u narednom periodu zavisi od dosta činilaca, a jedan od ključnih je referentna stopa (repo) Narodne banke Srbije. Ona je sada četiri odsto i na tom nivou je već  godinu dana. Hoće li doći do novog pomeranja na niže  moglo bi se znati 10. avgusta kada će zasedati Izvršni odbor NBS.

Pre tri godine referentna stopa je bila osam odsto i klijenti koji su se tada zaduživali u dinarima mogli su to da učine uz kamatu od 21,24  odsto, dok je danas ova osnovna dinarska stopa prepolovljena na oko desetak odsto na godišnjem nivou. O tome koliko se kredit isplati kada se kamate prepolove ne treba posebno objašnjavati, ali recimo za pozajmicu od milion dinara na rok otplate od sedam godina uz pomenute uslove  mesečna rata je 2014. godine bila 22.190 dinara, a uz današnje uslove 16.200 dinara.

Finansijski stručnjaci kažu da bi NBS mogla da bude hrabrija i da spusti repo stopu još niže, ali da je pitanje da li bi to imalo isključivo pozitivne efekte.

„Već duži period NBS drži ovu stopu na višem nivu nego što je to neophodno. Visoka repo stopa je jedna od ključnih činilaca koji određuje cene državnih hartija od vrednosti. Njena visina je garant da će se emisija realizovati kod ino investitora odnosno da neće doći do odliva ino kapitala. Odliv stranog kapitala značio bi pored gubljenja sredstava za državu i manju tražnju za dinarima što se ne bi povoljno odrazilo na nivo kursa domaće valute. Znatno viša repo stopa u odnosu na slična međunarodna tržišta garant je da će mobilni  kapital koji plasiraju investitori ostaje u Srbiji“,  kaže dr Branko Živanović sa  Beogradske bankarske akademije.

Živanović kaže da bi smanjenje ove ključne stope dovelo do istovetnog kretanja ostalih kamatnih stopa komercijalnih banaka, ali i da to nije jedini uslov da se znatnije poveća tražnja za kreditima i kod privrede i kod građana pogotovo ukoliko bi dožlo do nekog blažeg spuštanja ove stope. Sve vezano za referentnu stopu pažljivo prate u poslovnim bankama. Odeljenje za ekonomska istraživanja “Banke Inteza” u izveštaju “Freš riport” procenjuje da ne treba očekivati znatnije pomeranje referentne stope NBS tokom leta, a samim tim ni druge kamate na dinarske kredite se neće menjati.

Makroekonomski analitičari “Sosijete ženeral” banke ocenjuju da niska inflacija u Srbiji omogućava NBS da zadrži referentnu stopu na istom nivou i u narednom periodu i njihova procena je da neće biti pomeranja zbog niske inflacije i stabilnog kursa. U ovoj banci kamate na dinarske kredite su ove godine manje u odnosu na prošlu i za sada nema najava da će kamate ići još niže. Preporuka klijentima kojima je kredit potreban u ovom trenutku je da ne moraju da čekaju eventualni dodatni pad kamata na dinarske kredite jer je pitanje da li će ga biti, a kamate su i sada niže nego što su ikada bile za dinarske pozajmice. Pri tom ukoliko i dođe do dodatnog pada  stopa, banke su spremne da ponude kredite za refinansiranje po novim uslovima na tržištu.

 

Dušanka Vujošević

Refinansirajući krediti najpopularniji



Suma kredita odobrenih za refinansiranje porasla je za prvih pola godine kod nas za 17,7 odsto. Sada iznosi 86,89 milijardi dinara, a prema podacima Kreditnog biroa udruženja banka Srbije. Klijenti za stari dug sada dobijaju manju kamatu i samim tim  jeftiniju otplatu, ali to nije najvažniji motiv kod refinansiranja. Uz prepakovani kredit i nižu kamatu dužnici dobijaju mogućnost da se dodatno zaduže, a većini baš to najviše znači.