И они који нису никада радили треба да имају пензију
НОВИ САД: Са све строжим условима за одлазак у пензију, намеће се и питање како да је остваре они који наврше 65 година, а немају довољно радног стажа за пензионисање, или пак никада нису ни били у радном односу, а због година нису у могућности да обезбеде егзистенцију радећи повремене и привремене послове.
Професор Економског факултета у Београду др Љубодраг Савић каже да би наша земља требало да размишља о томе да људима старијим од 65 година који немају пензију обезбеди надокнаду за елементарне животне потребе.
Уколико смо друштвено одговорно друштво, онда би тај сегмент социјалне политике требало кренути решавати израдом социјалних карата појединаца и домаћинства и када дођемо до тог броја, онда наша држава треба да види колико пара је у могућности да издваја за ту категорију становништва, наглашава за „Дневник” проф. др Савић.
Како додаје, уколико пак у државној каси за ту намену нема новца, онда би Србија требало да пронађе изворе.
У погледу назива те новчане потпоре, проф. др Савић каже да је мање битно како ће се звати, да ли новчана накнада или помоћ, али свакако треба да буде у висини да та група становништва има довољно новца за основне животне потреба.
Он сматра да не би требало да се зове пензија јер се то право остварује из радног односа.
Док се код нас о тој потпори још не говори званично, проф. др Савић каже су у Хрватској и Северној Македонији такву меру већ најавили.
У Хрватској, како се може чути, има више од 50.000 људи који су навршили 65 година живота и немају ни дана радног стажа или су на радном месту провели мање од 15 година и требало би да почну да примају такозвану социјалну пензију. Она би била равна најмањој пензији, која износи близу 970 куна, односно 15.000 динара.
Северна Македонија даваће новчану потпору упркос томе што примаоци немају ни дана радног стажа, али да би остварили то право у висини од стотину евра, морају имати 15 година живота у тој држави, немати властиту имовину и имовинска права од којих се могу издржавати.
Наш саговорник указује на чињеницу да у Србији готово 250.000 људи има више од 65 година и није на списку корисника Фонда пензијског и инвалидског осигурања па зато ни не примају пензију. По последњем попису становништва, у 220.000 домаћинстава бар једна особа не прима пензију, док у око 18.000 домаћинстава пензију не ужива ниједна. Ти подаци указују на то да би новчана накнада за ту категорију становништва представљала велики новчани износ на месечном односно годишњем нивоу.
Зато негде треба наћи меру колики је то износ и којим људима то дати, што је можда чак и важније, јер ми смо једна од ретких земаља у Европи које немају социјалне карте. Треба направити добру анализу о томе ко је социјално угрожен, колико је таквих људи, колико би година то примали и колико то издвајања из буџета Србије подразумева на годишњем нивоу, вели наш саговорник.
Земље такозване социјалне демократије, посебно скадинавске, указује проф. Савић, имају изузетно добру социјалну политику, па сви људи, без обзира на то да ли су у пензији или не, имају примања која им подмирују основне животне потребе.
Посреди су привредно развијене државе, за разлику од наше, али без обзира на то, Србија, би требало да размотри какве су јој могућности и да сачини добру и детаљну анализу стања, закључује проф. др Љубодраг Савић.
З. Делић
