I oni koji nisu nikada radili treba da imaju penziju
NOVI SAD: Sa sve strožim uslovima za odlazak u penziju, nameće se i pitanje kako da je ostvare oni koji navrše 65 godina, a nemaju dovoljno radnog staža za penzionisanje, ili pak nikada nisu ni bili u radnom odnosu, a zbog godina nisu u mogućnosti da obezbede egzistenciju radeći povremene i privremene poslove.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže da bi naša zemlja trebalo da razmišlja o tome da ljudima starijim od 65 godina koji nemaju penziju obezbedi nadoknadu za elementarne životne potrebe.
Ukoliko smo društveno odgovorno društvo, onda bi taj segment socijalne politike trebalo krenuti rešavati izradom socijalnih karata pojedinaca i domaćinstva i kada dođemo do tog broja, onda naša država treba da vidi koliko para je u mogućnosti da izdvaja za tu kategoriju stanovništva, naglašava za „Dnevnik” prof. dr Savić.
Kako dodaje, ukoliko pak u državnoj kasi za tu namenu nema novca, onda bi Srbija trebalo da pronađe izvore.
U pogledu naziva te novčane potpore, prof. dr Savić kaže da je manje bitno kako će se zvati, da li novčana naknada ili pomoć, ali svakako treba da bude u visini da ta grupa stanovništva ima dovoljno novca za osnovne životne potreba.
On smatra da ne bi trebalo da se zove penzija jer se to pravo ostvaruje iz radnog odnosa.
Dok se kod nas o toj potpori još ne govori zvanično, prof. dr Savić kaže su u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji takvu meru već najavili.
U Hrvatskoj, kako se može čuti, ima više od 50.000 ljudi koji su navršili 65 godina života i nemaju ni dana radnog staža ili su na radnom mestu proveli manje od 15 godina i trebalo bi da počnu da primaju takozvanu socijalnu penziju. Ona bi bila ravna najmanjoj penziji, koja iznosi blizu 970 kuna, odnosno 15.000 dinara.
Severna Makedonija davaće novčanu potporu uprkos tome što primaoci nemaju ni dana radnog staža, ali da bi ostvarili to pravo u visini od stotinu evra, moraju imati 15 godina života u toj državi, nemati vlastitu imovinu i imovinska prava od kojih se mogu izdržavati.
Naš sagovornik ukazuje na činjenicu da u Srbiji gotovo 250.000 ljudi ima više od 65 godina i nije na spisku korisnika Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja pa zato ni ne primaju penziju. Po poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne prima penziju, dok u oko 18.000 domaćinstava penziju ne uživa nijedna. Ti podaci ukazuju na to da bi novčana naknada za tu kategoriju stanovništva predstavljala veliki novčani iznos na mesečnom odnosno godišnjem nivou.
Zato negde treba naći meru koliki je to iznos i kojim ljudima to dati, što je možda čak i važnije, jer mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koje nemaju socijalne karte. Treba napraviti dobru analizu o tome ko je socijalno ugrožen, koliko je takvih ljudi, koliko bi godina to primali i koliko to izdvajanja iz budžeta Srbije podrazumeva na godišnjem nivou, veli naš sagovornik.
Zemlje takozvane socijalne demokratije, posebno skadinavske, ukazuje prof. Savić, imaju izuzetno dobru socijalnu politiku, pa svi ljudi, bez obzira na to da li su u penziji ili ne, imaju primanja koja im podmiruju osnovne životne potrebe.
Posredi su privredno razvijene države, za razliku od naše, ali bez obzira na to, Srbija, bi trebalo da razmotri kakve su joj mogućnosti i da sačini dobru i detaljnu analizu stanja, zaključuje prof. dr Ljubodrag Savić.
Z. Delić
